Uvedeni su digitalni udžbenici i učionice, a onlajn nastava se uspešno realizuje, što ukazuje na to da Srbija napreduje ka modernizaciji obrazovnog sistema. Ove promene su deo šireg reformskog procesa koji podrazumeva i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta za predškolce, đake i studente, kao i modernizaciju školskih prostora i naučnih sredstava širom zemlje. Takođe, jedan od važnih aspekata reforme je formiranje sistema podrške naučnicima i naučnim radovima, kao i implementacija Jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić najavio je da će do kraja godine početi radovi na izgradnji i dogradnji objekata predškolskih ustanova u više gradova, uključujući Prokuplje i Novi Pazar. Ove promene su usmerene na obezbeđivanje dodatnih mesta za decu u vrtićima. U javnosti je posebno diskutovano usvajanje pravilnika prema kojem će roditelji čija deca ne pohađaju vrtić iz neopravdanih razloga plaćati punu cenu, umesto dosadašnjih 50%.
Ružić je objasnio da je donošenje ovog pravilnika nužno zbog zloupotreba, gde su deca često ostajala kod kuće bez opravdanja, a roditelji su i dalje zadržavali mesto i plaćali samo polovinu cene. Pravilnik će omogućiti fer odnos prema svim roditeljima, jer će oni koji imaju opravdanje moći da plaćaju sniženu cenu.
U vezi sa kapacitetima vrtića, Ministarstvo od 2018. godine sprovodi projekat povećanja kapaciteta vrtića uz pomoć Svetske banke. Do sada su izgrađena tri nova objekta sa kapacitetom od 210 mesta, dok su radovi na izgradnji novih vrtića u toku u više gradova. Očekuje se da će se do kraja godine obezbediti 840 novih mesta u vrtićima u različitim opštinama.
Interesovanje za trogodišnje smerove u srednjim školama opada, a ministar je naglasio da će se raditi na tome da se deci približe deficitarna zanimanja kao što su vozači i zidari. Postavlja se pitanje da li bi ti smerovi mogli biti modifikovani u četvorogodišnje, kako bi se omogućilo lakše zapošljavanje i dalje školovanje.
Ružić je istakao da odluke o promenama obrazovnih profila treba doneti kroz dijalog sa poslodavcima, kako bi se standardi kvalifikacije prilagodili potrebama tržišta rada. Takođe, ministar je potvrdio da je uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja strateški cilj, ali će to zahtevati i izmene u zakonodavstvu.
Premijerka Ana Brnabić je ukazala na važnost digitalizacije obrazovnog sistema, naglašavajući da se radi na uvođenju Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP) i Jedinstvenog obrazovnog broja (JOB). Ovaj sistem će omogućiti bolju kontrolu kvaliteta obrazovanja i sprečiti kupovinu diploma. Uvođenje JISP-a je složen proces koji zahteva vreme, ali je većina ustanova počela sa implementacijom.
Osim toga, ministar je otkrio da će JISP doprineti transparentnosti i smanjenju neregularnosti u obrazovanju, kao što je kupovina diploma. Redovno praćenje učenika i studenata omogućiće pravovremeno otkrivanje nepravilnosti.
U vezi sa ukidanjem đačkih knjižica, premijerka je istakla da je to dobra ideja s obzirom na digitalne dnevnike koji su već u upotrebi. Digitalizacija u obrazovanju donosi mnoge prednosti, uključujući olakšanje upisa u škole i vrtiće, čime se smanjuje administrativni teret za roditelje.
Na kraju, ministar Ružić je najavio planove za podršku naučnicima u Srbiji. Država će stimulisati objavljivanje naučnih radova u međunarodnim časopisima, a naučnici će moći da podnose zahteve za plaćanje kotizacije. Ova inicijativa ima za cilj da poveća vidljivost srpskih naučnika na svetskoj naučnoj mapi, što je od suštinske važnosti za unapređenje nauke u zemlji.
