Izvršni odbor kompanije Delez Srbija je u saopštenju objasnio kako razume i deli nezadovoljstvo kupaca usled rasta cena, naglašavajući da je njihova kompanija poslednja karika u lancu snabdevanja hranom, što znači da imaju ograničene mogućnosti da utiču na cene. Ova izjava dolazi u trenutku kada mnogi potrošači izražavaju zabrinutost zbog povećanja cena osnovnih životnih namirnica i drugih proizvoda.
Prema podacima koje je kompanija iznela, 94 odsto prosečne maloprodajne cene koju Delez naplaćuje odlazi drugima. Od tog iznosa, čak 59 odsto se isplaćuje dobavljačima za robu koju kupuju, dok 14 odsto ide državi kao porez na dodatu vrednost (PDV). Pored toga, 10 odsto se koristi za isplatu plata zaposlenima, dok 11 odsto pokriva ostale troškove poslovanja. Ovi podaci jasno pokazuju kako su marže maloprodajnih lanaca vrlo male, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj se nalaze.
Delez se trudi da svojim kupcima pruži povoljnije cene bez ugrožavanja kvaliteta proizvoda. Tako su od početka 2025. godine smanjili cene za 732 artikla. Osim toga, kompanija je povećala asortiman svojih privatnih robnih marki na 2.700 artikala, čije su cene u proseku 20 odsto niže od cena proizvoda poznatih brendova. Ova strategija ima za cilj da kupcima ponudi alternativu koja je pristupačnija, a pritom i kvalitetna.
Osim smanjenja cena, Delez je takođe povećao broj artikala na akcijskim cenama, dodajući 1.274 nova proizvoda u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj potez može pomoći kupcima da pronađu povoljnije opcije, posebno u vreme kada su potrošačke cene u porastu.
Kompanija se suočava s izazovima koji dolaze iz različitih pravaca, uključujući inflaciju, promene u tržišnim uslovima i povećanje troškova nabavke. Iako se Delez trudi da smanji troškove za svoje kupce, vanjski faktori često utiču na cene i dostupnost proizvoda.
Potrošači su sve više svesni promena u cenama i traže načine da uštede dok se suočavaju s ekonomskim pritiscima. Mnogi od njih su na društvenim mrežama izrazili svoje nezadovoljstvo, što dodatno komplikuje situaciju za maloprodajne lance kao što je Delez. U ovom kontekstu, komunikacija između kompanije i njenih kupaca postaje ključna.
Važno je napomenuti da Delez Srbija nije jedina kompanija suočena sa ovim izazovima. Mnogi drugi maloprodajni lanci i proizvođači hrane takođe se bore sa sličnim problemima, a potrošači se bore sa sve višim troškovima života. U tom smislu, kompanije pokušavaju da pronađu ravnotežu između održavanja profitabilnosti i pružanja povoljnijih cena svojim kupcima.
Kao odgovor na pritisak tržišta i zahteve potrošača, Delez i drugi maloprodajni lanci moraju stalno prilagođavati svoje strategije. U tom smislu, fokus na privatne robne marke i akcijske cene može se pokazati kao efikasna taktika koja će pomoći da se zadrži lojalnost kupaca i privuče nove potrošače.
U zaključku, Delez Srbija se suočava s izazovima koji su rezultat rasta cena i inflacije. Njihova strategija smanjenja cena i povećanja asortimana privatnih robnih marki može pomoći u ublažavanju nezadovoljstva kupaca. Ipak, važno je da kompanija nastavi da prati tržišne trendove i prilagođava svoje strategije kako bi ostala konkurentna i zadovoljila potrebe potrošača.
