Jovica Radonjić, pripadnik „zemunskog klana“, ubijen je pre tačno deset godina na beogradskoj Zvezdari. Njegova likvidacija dogodila se 8. aprila 2015. godine, a osumnjičeni za to ubistvo, Dejan Mitrović, identifikovan je tek pet godina kasnije. Iako su nadzorne kamere snimile zločin, Mitrović je bio uhvaćen zahvaljujući svedočenju jednog očevica. U vreme identifikacije, Mitrović je već bio u zatvoru zbog drugih krivičnih dela.
Krivični postupak protiv Mitrovića obustavljen je zbog njegove smrti, koja se desila 5. novembra 2022. godine, usled problema sa plućima. U trenutku zločina, Radonjić je bio u društvu prijatelja Miloša M., koji je takođe teško ranjen tokom napada.
Svi tragovi su ukazivali na Mitrovića, a snimak ubistva pokazao je da je on ispalio smrtonosne hice u Radonjića – jedan u srce i tri u grudi. Postojale su sumnje da je Mitrović delovao po nalogu nekoga, ali nalogodavac nikada nije otkriven. Veruje se da motiv za ubistvo leži u Radonjićevim kriminalnim aktivnostima, uključujući iznudu.
Jovica Radonjić je rođen u Kuli, a odrastao je u društvu pripadnika Jedinice za specijalne operacije. Njegov otac, Bogdan, ističe da su mnogi „crveni beretki“ bili dobri momci, ali da je među njima bilo i sumnjivih tipova. Radonjić je bio umešan u brojne kriminalne aktivnosti, uključujući otmicu Nemanje Ivanova, koji je dugovao novac za drogu. Tokom otmice, Ivanov je bio mučen, a kasnije se ispostavilo da je on mogao biti motiv za Radonjićevo ubistvo.
Sumnjalo se da je Ivanov, koji je bio u bekstvu nakon ubistva Radonjića, povezan sa tim zločinom. Pre nego što je ubijen, Radonjić je bio otet od strane Blaža Đurovića zbog novca. Njihovi sukobi su kulminirali njegovim ubojstvom, dok je Radonjić bio pod nadzorom policije zbog sumnje da prikuplja novac od sitnijih dilera.
Otac ubijenog, Bogdan, veruje da su Jovicu „prodali prijatelji“ i da je njegovo ubistvo bilo unapred isplanirano, s obzirom da je znao da nije imao oružje. Radonjić je bio poznat kao član kriminalne grupe „Firma“, koja je delovala kao podružnica „zemunskog klana“. U medijima se spekulisalo da je dugovao značajne svote novca, što bi moglo biti motiv za njegovo ubistvo.
U trenutku ubistva, Radonjić je izašao iz automobila i razgovarao telefonom kada mu je prišao napadač s kapuljačom. U pokušaju da se odbrani, Radonjić je skočio na njega, ali je bio upucan i umro desetak minuta kasnije. Njegov prijatelj Miloš M. takođe je ranjen tokom incidenta.
Ova tragedija baca svetlo na složene odnose unutar beogradskog podzemlja, gde se sukobi često završavaju smrtonosno, a motivi ostaju nejasni. Radonjićeva smrt je samo još jedan u nizu brutalnih zločina koji su potresli Srbiju i otvorili pitanja o sigurnosti i pravdi u društvu.
