Italijanska premijerka Đorđa Meloni je nedavno iznela predlog koji bi mogao značajno promeniti način na koji se gleda na bezbednost Ukrajine u kontekstu NATO-a. Meloni je predložila da se Ukrajini omogući proširenje člana 5 Ugovora o NATO, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, bez potrebe za punopravnim članstvom u vojnom savezu. Kako je istakla, ovaj potez bi bio „garancija stabilne, dugoročne i efikasne bezbednosti“ za Ukrajinu.
U razgovoru za Financial Times, Meloni je naglasila da bi proširenje zaštite na Ukrajinu, slično onoj koju uživaju članice NATO-a, bilo mnogo efikasnije. „Mislim da bi to bila stabilna, dugoročna, efektivna garancija bezbednosti, više nego neki od predloga koje vidim“, izjavila je premijerka. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje napeta zbog sukoba sa Rusijom.
Kada je upitana o razlici između njenog predloga i davanja Ukrajini punopravnog članstva u NATO, predstavnik italijanske Vlade je pojasnio da bi ovakav potez omogućio aktivaciju klauzule o međusobnoj odbrani koja bi štitila Ukrajinu, čak i na teritoriji van granica NATO-a, bez obzira na to da li je Kijev član ili ne.
Meloni je takođe ukazala na to da ne bi podržala učešće italijanskih trupa u slučaju postizanja sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini. „Raspoređivanje evropskih trupa, bilo francuskih ili britanskih, bila bi najteža odluka“, dodala je, izražavajući svoju zbunjenost oko trenutnih predloga o mirovnim snagama.
Britanski zvaničnici su već razgovarali sa predstavnicima oko 20 zemalja koje su zainteresovane za formiranje „Koalicije voljnih“, koja bi mogla da pošalje mirovne snage u Ukrajinu. Britanski premijer, Kir Starmer, je 2. marta potvrdio planove za ovu koaliciju kako bi se osiguralo sprovođenje bilo kakvog mirovnog sporazuma o Ukrajini, pri čemu London igra ključnu ulogu.
U isto vreme, Meloni je pozvala na hitan samit Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i saveznika, naglašavajući da podele unutar Zapada čine ga „slabijim“. Ova izjava dolazi nakon sukoba između bivšeg predsednika SAD, Donalda Trampa, i ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog. „Potreban je hitan samit SAD, evropskih država i saveznika kako bismo iskreno razgovarali o tome kako nameravamo da se pozabavimo velikim današnjim izazovima, počev od Ukrajine, koju smo zajedno branili poslednjih godina“, izjavila je Meloni.
Ona je upozorila da svaka podela na Zapadu ide u korist onima koji bi želeli da vide propast civilizacije, posebno principa slobode. Ovaj poziv za jedinstvo dolazi u trenutku kada su odnosi između Zapada i Rusije na niskom nivou, a situacija u Ukrajini ostaje ključni faktor globalne bezbednosti.
Predlog Đorđe Meloni može biti viđen kao pokušaj da se ponudi alternativno rešenje za situaciju u Ukrajini, koje bi moglo zadovoljiti i zahteve NATO-a i potrebe Ukrajine bez direktnog ulaska u vojni savez. Ova inicijativa bi mogla otvoriti nove mogućnosti za dijalog i saradnju, ali i izazvati kontroverze unutar samog NATO-a i između članica saveza.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će budućnost Ukrajine i njen odnos prema NATO-u i dalje biti predmet rasprava, a Melonijev predlog može biti korak ka redefinisanju tih odnosa u skladu sa trenutnim geopolitičkim okolnostima. Očekuje se da će se o ovoj temi nastaviti razgovori u evropskim i transatlantskim krugovima, jer je situacija u Ukrajini i dalje od suštinskog značaja za stabilnost celog regiona.
