Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, zvanično je preuzeo svoju dužnost na inauguraciji koja je održana u Palati nezavisnosti. Ova ceremonija označila je njegov sedmi mandat na čelu republike, čime je Lukašenko postao najdugovečniji predsednik u istoriji Belorusije. Na inauguraciji, koja je okupila više od 1.100 zvanica, Lukašenko je položio zakletvu na beloruskom jeziku, obećavši da će verno služiti narodu, poštovati ljudska prava i štititi Ustav.
Nakon što je položio zakletvu, odsvirana je himna, a šef Centralne izborne komisije, Igor Karpenko, uručio mu je predsednički sertifikat. Izbori na kojima je Lukašenko ponovo izabran održani su 26. januara, a prema podacima Centralne izborne komisije, on je osvojio 86,82% glasova. Njegovi najbliži konkurenti, Sergej Sirankov iz Komunističke partije i Oleg Gajdukevič iz Liberalno-demokratske partije, dobili su 3,21%, odnosno 2,02% glasova.
Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, nastavlja da bude centralna figura u političkom životu Belorusije. Njegova dugogodišnja vlast obeležena je brojnim kontroverzama, a izbori 2020. godine pratili su veliki protesti građana koji su se protivili njegovoj pobedi, smatrajući je nelegitimnom. U tom kontekstu, šef Ministarstva unutrašnjih poslova, Ivan Kubrakov, izjavio je da su poslednji izbori bili među najmirnijima u istoriji zemlje.
Na dan izbora, Lukašenko je izjavio da se još ne razmišlja o svom nasledniku, naglašavajući da će o tome razmišljati nakon okončanja izbora. Ove reči dodatno ukazuju na njegovu odlučnost da ostane na vlasti i da ne planira prelazak vlasti na mlađe generacije. U svetlu dosadašnjih dešavanja u zemlji, izbori su takođe pokazali kako se politička klima u Belorusiji promenila u odnosu na prethodne godine.
Lukašenko je bio pod pritiskom međunarodne zajednice zbog načina na koji je upravljao zemljom, a posebno zbog represije nad opozicijom i slobodom medija. Njegova pobeda je izazvala različite reakcije, kako unutar Belorusije, tako i na međunarodnoj sceni, gde su neki lideri izrazili zabrinutost zbog stanja demokratije u zemlji. Ipak, Lukašenko je uspeo da zadrži kontrolu nad situacijom i da se pozicionira kao stabilna figura u beloruskoj politici.
U pripremama za njegov novi mandat, stručnjaci ukazuju na moguće izazove koji će se pojaviti, posebno u odnosima sa Zapadom i unutar zemlje, gde je nezadovoljstvo građana i dalje prisutno. Protesti iz 2020. godine ostavili su dubok trag, a Lukašenko će se morati suočiti sa zahtevima za reformama i boljim upravljanjem državom.
Dok Lukašenko nastavlja da vlada, postavlja se pitanje kako će se njegova politika razvijati u narednim godinama. Njegova sposobnost da održava vlast u promenljivim vremenima može biti ključna za budućnost Belorusije. Pored unutrašnjih izazova, međunarodni pritisak i ekonomski problemi će nesumnjivo oblikovati njegovu strategiju.
Na kraju, Lukašenko ostaje ključna figura u beloruskoj politici, a njegov novi mandat dolazi sa očekivanjima i izazovima koji će testirati njegovu sposobnost da vodi zemlju napred. Analitičari će pažljivo pratiti njegovu politiku i poteze, dok se Belorusija suočava sa turbulentnim vremenima i potrebom za promenama.
