Hrvatska je suočena s mogućnošću da zbog suše ostane bez šećera, nakon što je na istoku zemlje uništeno više od 80 posto roda šećerne repe, koja se koristi za proizvodnju šećera. U Ministarstvu poljoprivrede održan je hitan sastanak povodom ove situacije, a planira se tražiti pomoć i od Brisela.
Proizvođači šećerne repe s istoka zemlje, gde se proizvodi 85 posto ove kulture, suočeni su s katastrofalnim posledicama suše. Ivo Kelić, proizvođač iz Mirkovaca, navodi da je njegovo porodično gazdinstvo imalo oko 126 hektara šećerne repe, ali će oko 80 hektara ostati nevadeno zbog uništene biljke. Situacija nije bolja ni u drugim evropskim zemljama poput Mađarske, Slovenije i Srbije, gde takođe postoji veliki gubitak u proizvodnji šećerne repe.
Hrvatska industrija šećera suočena je sa prepolovljenim kapacitetima proizvodnje šećera, a predsednik uprave Željko Zadro upozorava da je cena šećera veoma visoka. Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede zaključeno je da će se od Evropske komisije zatražiti aktiviranje kriznih rezervi u poljoprivredi kako bi se ublažile posledice suše na proizvodnju šećera. Ipak, procedura za odobrenje ove pomoći može potrajati do šest meseci.
Vlada Republike Hrvatske tvrdi da čini sve kako bi se izbegla šećerna kriza i kako građani ne bi osetili posledice nedostatka šećera. Državni sekretar Tugomir Majdak uverava javnost da nema potrebe za zabrinutošću jer neće biti uvoza šećera ili povećanja cena. Manjak u proizvodnji šećera nadoknadiće se zalihama i delom iz rafiniranja šećera.
Iako se ne očekuje poskupljenje šećera na tržištu, industrija se suočava s katastrofalnom situacijom. Proizvođači su teško pogođeni sušnim periodom, a zaštita od posledica suše postaje prioritet kako bi se izbegle ozbiljne posledice po snabdevanje šećerom u zemlji.
Ukupno, situacija s proizvodnjom šećera u Hrvatskoj je ozbiljna, a potrebna je hitna reakcija kako bi se sprečile ozbiljne posledice po industriju i potrošače. Suša je uništila veliki deo roda šećerne repe, što može dovesti do nestašice šećera na tržištu. Vlada i relevantne institucije moraju hitno delovati kako bi se sprečile ozbiljne posledice po poljoprivredu i potrošače, te očuvao stočni fond i uopšte poljoprivredna proizvodnja u zemlji.
