Saobraćajni fakultet u Beogradu suočava se sa ozbiljnim problemima nakon što su ga okupirali pripadnici neformalne grupe studenata, a profesori tvrde da su pod pritiskom da podrže njihove zahteve. Profesor sa fakulteta, koji je želeo da ostane anoniman, izneo je zabrinutost da su mnogi nastavnici uplašeni za svoju budućnost zbog ovih događaja.

Prema njegovim rečima, Nastavno-naučno veće fakulteta je podržalo zahteve te grupe, koja je poznata po aktivizmu u okviru organizacije MASA (Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti). Ova inicijativa je, kako se navodi, pokrenuta od strane profesora Dalibora Petrovića, koji je tražio vanredno izjašnjavanje o podršci studentima. Novi dekan, Milorad Kilibarda, bio je suočen sa pritiscima da ovu temu stavi na dnevni red, pre nego što su mu prišli mladi ljudi za koje se sumnja da su studenti fakulteta.

Profesor ističe da su ti mladi ljudi zapretili dekanu medijskom kampanjom ukoliko ne postavi temu podrške na dnevni red. Ova situacija je izazvala zabrinutost među profesorima, koji smatraju da je fakultet „otet“ od strane fantomske grupe koja upravlja situacijom. Profesor je dodao da su neki nastavnici pokušali da zabeleže identitet tih mladih ljudi kako bi ih identifikovali.

U razgovoru za medije, profesor je naglasio da je zabrinutost među kolegama sve veća, te da se osećaju nesigurno zbog pritisaka koji dolaze sa svih strana. Profesor je takođe napomenuo da je situacija mogla biti drugačija da su nastavnici bili unapred obavešteni o ovim zahtevima, što bi im omogućilo da se bolje organizuju i da spreče donošenje ovakvih odluka pod pritiskom.

S druge strane, redakcija Kurira pokušala je da stupi u kontakt sa profesorom koji je inicirao vanredno izjašnjavanje, ali nije bila uspešna. Takođe, poslana su pitanja dekanu Kilibardi u vezi sa ovim pitanjima, ali odgovor nije stigao do zaključenja ovog teksta.

Ova situacija na Saobraćajnom fakultetu može biti indikator šireg problema u obrazovnom sistemu, gde neformalne grupe pokušavaju da utiču na odluke koje se donose na fakultetima. U nedavnim mesecima, slične blokade su zabeležene na drugim fakultetima, što ukazuje na porast tenzija između studenata i akademskog osoblja.

Sve ovo postavlja pitanja o legitimnosti ovakvih grupa i njihovom uticaju na akademsku zajednicu. Mnogi profesori se sada suočavaju sa dilemama o tome kako da reaguju na ovakve pritiske, a da pritom ne ugroze svoje pozicije i karijere.

U kontekstu šireg društvenog okvira, ovi događaji mogu biti povezani sa nezadovoljstvom koje se oseća među studentima u Srbiji, koji se često suočavaju sa problemima poput nedostatka resursa, slabe infrastrukture i opšteg nezadovoljstva stanjem u obrazovnom sistemu. Zbog toga su neki studenti spremni da preduzmu drastične mere kako bi skrenuli pažnju na svoje probleme.

U zaključku, situacija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu osvetljava složene odnose između studenata i profesora, kao i izazove sa kojima se suočava akademska zajednica. Ova kriza može imati dugoročne posledice po obrazovni sistem, ali i po društvo u celini, ukoliko se ne pronađu održiva rešenja za trenutne probleme.