Visoki ukrajinski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, izjavio je za Vašington post da ukrajinske vlasti počinju da veruju da bi rat u Ukrajini mogao da se završi do 2025. godine. Ova izjava dolazi u svetlu pojačanih razgovora o mirovnim pregovorima koji su se intenzivirali nakon izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

U poslednjim nedeljama, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pokazao veću spremnost za pregovore o prekidu sukoba, što predstavlja značajan pomak u njegovoj ranijoj retorici. Prema izvorima, Zelenski je ranije naglašavao da će Ukrajina nastaviti borbu dok ne povrati sve teritorije, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine. Međutim, kako situacija na frontu postaje sve teža, kao i dolazak nove američke administracije koja preispituje bezbednosnu pomoć Ukrajini, postalo je jasno da se retorika u Kijevu menja.

Vašington post ističe da su ovu promenu primetili i zvaničnici u Ukrajini i na Zapadu. Čini se da su ukrajinske vlasti svesne da bi trenutni uslovi mogli zahtevati fleksibilniji pristup prema mogućim pregovorima. Izvori lista navode da se situacija na prvoj liniji fronta pogoršava, što dodatno komplikuje poziciju Kijeva u pregovorima.

Ipak, postoji sumnja među analitičarima i zvaničnicima da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman za pregovore. Iako je Putin nedavno izjavio da Rusija nema preliminarne uslove za pregovore, naglasio je da pregovori moraju biti zasnovani na sporazumima postignutim u Istanbulu i realnosti na terenu. On takođe smatra da vlast ukrajinskog predsednika Zelenskog nije legitična, jer je njegov mandat istekao.

Putin je, govoreći o mogućim pregovorima, istakao da bi bilo smisleno razgovarati samo s legitimnim predstavnicima, kao što su Rada (ukrajinski parlament) i predsednik Rade. On je rekao da će Rusija biti spremna da razgovara sa Zelenskim ukoliko on izađe na izbore i dobije novi legitimni mandat. Ovo stvara dodatne prepreke za bilo kakav napredak u pregovorima, jer se čini da Putin ne priznaje trenutnu ukrajinsku vladu.

U svom godišnjem obraćanju narodu, Putin je ponovio stav da je Rusija uvek bila otvorena za pregovore i kompromise, ali je naglasio da je suprotna strana, odnosno Ukrajina, odbacila mogućnost pregovora. Ova situacija dodatno otežava potencijalne mirovne procese, jer se čini da nema volje s obe strane da se dođe do zajedničkog rešenja.

S obzirom na sve ove faktore, ukrajinske vlasti se suočavaju s teškim odlukama. Povećana spremnost za pregovor s jedne strane može biti znak realnosti na terenu, ali s druge strane, nedostatak podrške iz Moskve i unutrašnja politička situacija u Ukrajini mogu otežati postizanje bilo kakvog trajnog rešenja. Ukrajinski vojnici nastavljaju da se bore na prvoj liniji fronta, dok se istovremeno odvijaju razgovori o mogućim pregovorima, što stvara dodatnu napetost u regionu.

Ova dinamika naglašava kompleksnost trenutne situacije u Ukrajini, gde se vojne akcije i političke strategije prepliću, a budućnost mira i stabilnosti u regionu ostaje neizvesna. Vreme će pokazati da li će se trenutna promena u retorici ukrajinskih vlasti pretvoriti u konkretne korake ka mirovnim pregovorima ili će situacija ostati zategnuta, uz stalne sukobe na terenu.