Svake godine, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma, koji služi kao podsećanje na bogatstvo romske tradicije i izazove s kojima se romska zajednica suočava širom sveta. Iako Romi predstavljaju značajan deo kulture Balkana, često se susreću sa diskriminacijom, marginalizacijom i siromaštvom. Međutim, ovaj dan nije samo podsećanje na probleme, već i prilika da se proslavi doprinos Roma u svim aspektima društva, posebno u muzici i umetnosti. Jedna ličnost koja je ostavila neizbrisiv trag u muzici Balkana i postala simbol romske kulture širom sveta je „kralj romske muzike“ Šaban Bajramović.
Šaban Bajramović, jedan od najpoznatijih i najvoljenijih romskih muzičara sa Balkana, rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, u porodici muzikanata. Njegova ljubav prema muzici bila je očigledna od malih nogu, ali zanimljivo je da je prvi put naučio da svira instrument na Golom otoku, nakon što je pobegao iz vojske pre nego što je položio zakletvu. Ovaj neobičan početak je odredio njegov muzički put i oblikovao njegovu jedinstvenu karijeru.
Ono što je Šabana uvek izdvajalo jeste njegova specifična boja glasa. Prva ploča koju je snimio bila je 1964. godine, a ubrzo je stekao status muzičke legende. Njegove pesme postale su hitovi, a među njima se posebno izdvaja „Đelem, đelem“, koja je postala međunarodna himna Roma. Ova pesma nije poznata samo po melodiji, već i po snažnim stihovima koji govore o patnjama Roma, ali i o ponosu i borbi za ravnopravnost.
Bajramović nije bio samo muzičar, već i glas svog naroda. Kroz svoje pesme, prenosio je poruke o težini života Roma, njihovoj borbi za poštovanje i dostojanstvo, kao i o lepoti njihove kulture i tradicije. Njegova muzika oslikava stvarnost mnogih Roma, govoreći o njihovim svakodnevnim izazovima, ali i o radosti i strastima koje donosi život.
Jedna od najpoznatijih pesama, „Bele ruže“, posvećena je njegovoj supruzi Milici Bajramović. Ova pesma je postala simbol ljubavi i strasti, a njeni stihovi su duboko emotivni. Šaban je uspeo da u svojoj muzici spoji lične emocije sa kolektivnim iskustvima svog naroda, stvarajući tako dela koja su bliska srcima mnogih.
Sa grupom Crna Mamba, na čijem čelu je bio više od 20 godina, Šaban Bajramović obišao je pola sveta, uključujući i Indiju, gde je bio gost Nehrua i Indire Gandi. Tamo je proglašen Kraljem svetske romske muzike, što svedoči o njegovom uticaju i značaju na međunarodnoj sceni. Njegov stil, koji kombinuje tradicionalne romske melodije sa savremenim muzičkim pravcima, učinio ga je jedinstvenim izvođačem.
Šaban Bajramović bio je simbol romske borbe za očuvanje identiteta i ravnopravnost. Njegov život, uprkos mnogim ličnim i profesionalnim izazovima, bio je posvećen muzici i njegovom narodu. Njegove pesme, koje govore o ljubavi, gubicima, životu, ali i borbi, zauvek će ostati deo bogate kulturne baštine Balkana. Njegov opus donosi radost, ali i tugu, a njegov uticaj se oseća i danas.
Jedan od najlepših primera njegove umetnosti je pesma „Sajbija“, koja je za mnoge postala simbol romske kulture. Uz njegove pesme, mnogi se vesele, ali i plaču, jer one nose težinu stvarnosti i emocija koje su svojstvene romskoj zajednici. Šaban Bajramović je ostavio neizbrisiv trag, a njegova muzika će zauvek živeti u srcima onih koji su ga voleli i slušali. Na Međunarodni dan Roma, sećamo se ne samo njegovog doprinosa, već i borbe svih Roma za ravnopravnost i dostojanstvo. Njegova muzika ostaje most između kultura i podseća nas na važnost razumevanja i poštovanja različitosti.
