Danilo Bata Stojković, jedan od najpoznatijih i najvoljenijih glumaca na našim prostorima, preminuo je u 68. godini života nakon borbe sa teškom bolešću. Njegova karijera obeležena je mnogim nezaboravnim ulogama koje će zauvek ostati urezane u sećanju publike. Tokom svoje karijere, Bata je postao simbol srpskog teatra i filma, a njegovo ime će se zauvek povezivati s umetničkim dostignućima.

Bata je bio poznat po svom optimizmu, čak i u teškim trenucima. Iako je bolovao od opake bolesti, zadržao je svoj karakterističan duh. Njegov mlađi kolega, Mića, se setio kako ga je nazvao tokom bolesti kako bi proverio kako se osjeća. Bata je, s osmehom, odgovorio: „Mićo, dobro sam. Evo, učim raka da puši!“ Ova anegdota oslikava njegovu sposobnost da se suoči sa životnim izazovima s humorom.

Njegova supruga Olga, koja je bila uz njega tokom cele njegove bolesti, opisala je kako je Bata imao jasnu želju da ne bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana. „Rekao mi je: ‘Ni slučajno nemoj da ti se dogodi da me staviš tamo’“, ispričala je Olga. Ove reči govore o njegovom skromnom pristupu životu i smrti, a njegovo opredeljenje da ne želi takvu vrstu časti svedoči o njegovoj prirodi.

Bata je potekao iz patrijarhalne porodice, a njegov otac je bio očajan kada je odlučio da upiše Akademiju umetnosti. U to vreme, karijera glumca nije bila nešto čime bi se ponosili. Olga se setila kako su se upoznali u pozorištu i kako su se njihovi putevi ukrstili. „Najbolji životni fakultet je život u pozorištu“, istakla je, govoreći o njenoj ljubavi prema teatru i o tome kako su oboje bili više vremena u pozorištu nego kod kuće.

O njenim rečima se može naslutiti koliko je Bata bio tradicionalan i posvećen porodici. „On je bio zadužen da obezbedi da imamo dovoljno para i da sve bude kako treba“, rekla je. Njegova posvećenost porodici i prijateljima bila je neupitna, dok su pozorište i društvo zauzimali posebno mesto u njegovom životu. „Teatar je bio njegova svetinja“, dodala je Olga, govoreći o njegovoj strasti i posvećenosti umetnosti.

Tokom svoje borbe sa bolešću, Bata je prošao kroz nekoliko operacija i rehabilitacija. Njegova snaga volje bila je neverovatna; nakon četiri operacije, uspeo je da se vrati na scenu u vrlo kratkom roku. „Igrao je Profesionalca“, rekla je Olga, ponosna na njegovu borbenost. Njegova volja i odlučnost da nastavi sa radom čak i kada su ga fizički problemi mučili, ostavili su snažan utisak na sve.

Njihov brak je bio skromna tajna. Olga i Bata su se venčali nakon 20 godina zajedničkog života, u strogoj tajnosti, što dodatno oslikava njihovu intimnost i posvećenost jedno drugom. „Venčali smo se tek 1991. godine“, rekla je Olga, objašnjavajući kako su se odlučili na taj korak tek nakon što je Bata ozdravio.

Unatoč bolesti, Bata je ostao veran svojim prijateljima i publici. Njegova ljubav prema pozorištu nikada nije oslabila, a njegovo prisustvo na sceni i dalje je ostavljalo snažan utisak. Iako su mu zdravlje i navike možda donosili prepreke, njegova strast prema umetnosti nikada nije nestala. „Mnogo je pušio, a kašalj mu je smetao prilikom igranja predstava“, prisetila se Olga, dodajući kako su se često snalazili za cigarete i kako su njegovi prijatelji često gledali kroz prste na njegove navike.

Danilo Bata Stojković ostavio je neizbrisiv trag u srpskom kulturnom nasleđu. Njegova borba, humor i strast prema pozorištu inspirišu mnoge, a njegovo ime će zauvek biti urezano u srcima svih koji su ga voleli i poštovali.