Ivan Bosiljčić je poznati srpski glumac koji nosi duboku veru u Boga u svom srcu. On istražuje, uči i primenjuje temelje vere u svom životu, donoseći mir, zahvalnost, mudrost i iskustvo. Bosiljčić je putovao i posetio Svetoj goru i manastir Hilandar 2002. godine, gde je proveo dve nedelje živeći sa monasima i učestvujući u manastirskom životu. Takođe je posetio Jerusalim 2009. godine za Vaskrs i proveo 10 dana u Svetoj zemlji. Bosiljčić veruje da se vera preobražava u ljubav, a da je molitva najuzvišeniji izraz ljubavi i podrške. On ne veruje u fatalnosti, već smatra da se sve može izražavati u nijansama.

Za Bosiljčića, Hristovo vaskrsenje nije mit, već realnost i oslobađanje od straha od smrti. On ističe važnost sećanja na Hristovu pobedu nad smrću svake nedelje na Liturgiji, ne samo za Vaskrs, već svakog dana u nedelji. Bosiljčić oseća bliskost sa Bogom i ljudima kada sluša „Heruvimsku pesmu“ na Liturgiji, a to osećanje ga prati i nakon Liturgije, čineći mu dane ispunjenim radošću i nadom.

Za Bosiljčića, molitva je kao prijateljski razgovor sa Bogom, licem u lice sa Gospodom. On veruje da je vera najkorisniji način da razume i prati dinamiku života, izražavajući se kroz ljubav. Bosiljčić se ne boji smrti, već veruje da se smrt može pobediti uz pomoć vere i ljubavi. Hristovo vaskrsenje za njega nije simbol, već realnost koja donosi oslobađanje od straha od smrti i podseća nas na pobedu nad istom.

U svojoj priči, Ivan Bosiljčić deli sa nama svoje lično iskustvo sa verom i duhovnošću, ističući važnost vere i ljubavi u svakodnevnom životu. Kroz putovanja i duhovno iskustvo, Bosiljčić je otkrio duboku povezanost sa Bogom i verom, koja mu donosi mir, zahvalnost i duboku mudrost. Njegova iskustva na Svetoj gori, u Jerusalimu i na Liturgiji pokazuju snagu vere i moć ljubavi u prevazilaženju strahova i izazova života. Bosiljčić nas podseća da je vera u Boga put ka ljubavi, razumevanju i unutrašnjem miru, oslobađajući nas od straha i fatalnosti života.