Rudarstvo je delatnost koja postoji vekovima, ali se način na koji se sprovodi promenio, te se sada fokusira na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost. Primeri iz Finske, Švedske, Norveške i Kanade pokazuju da je moguć suživot rudnika sa poljoprivredom i drugim aktivnostima društvene zajednice.
Finska je poznata kao jedna od najzelenijih zemalja sveta, sa bogatim rudarskim tradicijama. Trenutno u toj zemlji posluje više od 40 rudnika, a nova transformacija rudnika Puhasalmi u podzemno skladište energije pokazuje inovativan pristup regeneraciji rudarskih oblasti. Pored toga, Finska planira da postane lider u eksploataciji litijuma, što bi moglo doprineti još većoj održivosti rudarstva u ovoj zemlji.
Švedska, sa dugom istorijom rudarstva i prerade metala, igra ključnu ulogu u snabdevanju EU metalima i mineralima. Norveška, sa ogromnim rezervama nafte, nikla, prirodnog gasa i drugih metala, takođe ima važnu ulogu u svetskoj proizvodnji. Kanada, sa više otvorenih kopova i podzemnih rudnika, pokazuje kako zajednice i rudarske kompanije mogu sarađivati u korist obe strane.
U Nemačkoj, grad Hamburg je dom najveće topionice bakra koja proizvodi bakar i sumpornu kiselinu kao nusproizvod. Ovaj primer održivog poslovanja pokazuje kako se može brinuti o zaštiti životne sredine u industriji. U Sloveniji, grad Velenje se oslanja na rudnik lignita kao osnovu ekonomije, ali planira zatvaranje rudnika do 2033. godine radi prelaska na čistije izvore energije.
Rudarstvo se transformiše ka održivijim praksama, sa sve većim naglaskom na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost. Primeri iz različitih zemalja pokazuju da je moguće uspostaviti ravnotežu između rudarskih aktivnosti i zaštite okoline, te da zajednice i kompanije mogu sarađivati na obostranu korist. U budućnosti se očekuju sve veći pomaci ka održivijem rudarstvu, koji će doprineti boljem kvalitetu života kako lokalnih zajednica, tako i globalne populacije.
