Učenici širom Rusije su ovog meseca učestvovali u kvizu o istoriji koji je uključivao gledanje snimaka intervjua predsednika, Vladimira Putina, sa američkim novinarom, Takerom Karlsonom, prema objavama na društvenim mrežama iz brojnih škola. Putin je započeo dvosatni intervju u februaru polusatnim izlaganjem o istoriji Rusije od 862. godine, negirajući ukrajinsku naciju i državnost. U objavama na ruskoj društvenoj mreži VK, škole su kviz opisale kao „intelektualnu igru“ koja je pomogla deci da razumeju „etape razvoja ruske države“.
Čini se da su u nekim školama učestvovala deca od šest ili sedam godina. Jedna škola u Rostovu, na jugu Rusije, saopštila je da su učenici od prvog do jedanaestog razreda gledali delove intervjua, a zatim odgovarali na pitanja prikladna njihovom uzrastu. Domodedovska gimnazija saopštila je da su deca posle kviza od 11 krugova dobila zadatak da osmisle pitanja koja će poslati Putinu. O kvizu je prvo izvestilo „No Norma“, volontersko udruženje koje prati načine na koje se ruskoj deci usađuje pogled na svet koji podržava Putinovu invaziju na Ukrajinu.
Dmitrij Cibirov, portparol udruženja, rekao je da nije iznenađenje što se Karlsonov intervju prikazuje deci, s obzirom na „masovnu propagandu“ koju je izazvao u državnim medijima. Pitanja u kvizu sa višestrukim odgovorima osmišljena su da potvrde Putinove stavove. Na primer, od dece se očekivalo da znaju da je reč „Ukrajinac“ u 13. veku mogla da označava graničara ili nekoga ko je živeo u pograničnim oblastima, ali ne i stanovnika zemlje koja se zove Ukrajina.
Ovo je samo jedan u nizu primera kako se Putinova politika i stavovi implementiraju u obrazovni sistem Rusije putem obrazovnih programa ili kvizova kao što je ovaj o istoriji. Kritičari smatraju da je ovo pranje mozga dece i namećenje Putinovog propagandnog narativa. Sa predstojećim predsedničkim izborima, jasno je da se Putin koristi različitim metodama kako bi jačao svoju poziciju i održao podršku među građanima. Ovakve inicijative mogu ostaviti duboke posledice na formiranje stavova i mišljenja dece, jer se manipuliše informacijama i kreira verzija istorije koja odgovara političkim interesima vlasti.
U međuvremenu, neke škole su otišle korak dalje organizujući „predsedničke izbore“ u vrtićima ili lekcije o Ukrajini i ratu na osnovu Putinovog intervjua sa Karlsonom. Ova situacija izaziva zabrinutost jer se politički kontekst koristi za manipulaciju obrazovnim procesom i formiranje mišljenja kod dece. Potrebno je postaviti pitanje odgovornosti školskih institucija i vlasti za ovakav pristup obrazovanju i dece.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da se javnost informiše o ovakvim događajima i da se podigne glas protiv političke manipulacije dece putem obrazovnih programa ili kvizova. Deca su budućnost društva i treba im omogućiti nepristrasno i objektivno obrazovanje kako bi mogla samostalno formirati svoje stavove i mišljenje.
Kako se ova situacija bude razvijala, važno je pratiti reakcije javnosti, obrazovnih institucija i vlasti na ovakve inicijative koje imaju potencijal da utiču na formiranje stavova i mišljenja dece. Transparentnost, objektivnost i integritet u obrazovnom procesu trebaju biti prioritet kako bi se osiguralo da deca stasavaju u informisane i kritički osvešćene građane.
