Poslanička grupa desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu saopštila je da će tražiti predsednička mesta u odborima kao i mesto potpredsednika parlamenta. Ova stranka je sada dvostruko jača nego u prethodnom sazivu parlamenta, što je istakao prvi sekretar poslaničke grupe AfD-a, Bernd Bauman. On je rekao da sa skoro četvrtinom poslanika, biće veoma teško da ih neka crveno-zelena mejnstrim većina, pa čak i deo Hrišćansko-demokratske unije, isključi iz važnih pozicija.
Od svog ulaska u Bundestag 2017. godine, AfD je jedina poslanička grupa koja nikada nije imala predstavnika u predsedništvu parlamenta. U prethodnom sazivu, ovoj stranci su uskraćena i predsednička mesta u parlamentarnim odborima, a njihova žalba koju su podneli Saveznom ustavnom sudu je odbačena. S obzirom na to da je AfD na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju osvojila 20,8 odsto glasova, sada će imati 152 poslanika, gotovo dvostruko više nego u prethodnom sazivu kada su imali 77 mandata.
U međuvremenu, demohrišćani (CDU/CSU) su pobedili na parlamentarnim izborima u Nemačkoj, ali im je potreban koalicioni partner. Očekuje se da će to biti Socijaldemokrate (SDP), koji su do sada bili na vlasti, iako prvo moraju da prebole poraz. Lider CDU-a i verovatno budući kancelar, Fridrih Merc, ima jasnu predstavu o tome šta treba učiniti pre primopredaje vlasti. On je izjavio da je njegova partija kancelaru već poslala „memorandum o razumevanju“ u kojem se traži od Olafa Šolca da „ne donosi dugoročne odluke bez učešća te stranke“. Prema rečima Merca, u tom memorandumu su navedene tačke koje se smatraju važnim za saradnju u ovoj prelaznoj fazi, a dužina tog perioda zavisi od toga koliko brzo će Demohrišćani naći koalicionog partnera.
AfD-ova čvrsta pozicija u Bundestagu ukazuje na promene u nemačkoj političkoj sceni. S obzirom na to da je ova stranka uspela da značajno poveća svoj broj poslanika, može se očekivati da će biti glasnija u svojim zahtevima i da će pokušati da utiče na ključne odluke u parlamentu. Bauman je naglasio da je sada vreme da se AfD prizna kao značajan akter u nemačkoj politici, a ne kao marginalizovana stranka koja je ignorisana.
Iako su demohrišćani osvojili više glasova, izazov u formiranju koalicije može stvoriti dodatne tenzije unutar Bundestaga. Socijaldemokrate, kao ključni potencijalni partner, suočavaju se sa svojom unutrašnjom krizom, a pitanje je koliko će biti spremni da se dogovore sa CDU-om u svetlu nedavnog neuspeha na izborima. Ova situacija može dodatno otežati formiranje stabilne vlade koja će moći da se nosi sa izazovima pred kojima se Nemačka trenutno nalazi, uključujući ekonomske i socijalne probleme.
AfD je poznata po svojim kontroverznim stavovima, posebno u vezi s migracijama i integracijom, što može izazvati dodatne tenzije unutar parlamenta. Njihovo insistiranje na preuzimanju ključnih pozicija u odborima može biti način da dodatno legitimizuju svoje stavove i utiču na politiku.
U svetlu ovih događaja, budućnost nemačke politike ostaje neizvesna. Pitanje ko će na kraju formirati vladu i kakve će to posledice imati na političku stabilnost zemlje i njene građane, ostaje otvoreno. Sa sve većim brojem poslanika i jačim zahtevima, AfD može postati ključni igrač u oblikovanju buduće političke agende, što može imati dugoročne posledice za Nemačku.
