Hrvatska je u februaru 2023. godine zabeležila najveći pad industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji, što je u suprotnosti sa oporavkom koji se primetio na evropskom nivou. Prema podacima Eurostata, sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je za 1,1% u februaru, dok je u januaru revidirana na rast od 0,6%. U okviru cele EU, proizvodnja je porasla za 1%, nakon revidiranog rasta od 0,1% na početku godine.
U februaru je došlo do značajnog rasta u proizvodnji netrajnih potrošačkih dobara, koja je porasla za 2,8% u evrozoni, ali i u EU. Sektor kapitalnih dobara takođe je zabeležio rast, sa povećanjem od 0,8% u evrozoni i 0,9% u EU. Nasuprot tome, proizvodnja energije smanjena je za 0,3% u evrozoni, dok je na nivou EU porasla za 0,8%. U oba regiona došlo je do pada u sektoru trajnih potrošačkih dobara, sa smanjenjem od 0,2% i 0,3% u evrozoni i EU, respektivno.
Najveći mesečni rast industrijske proizvodnje u februaru zabeležila je Irska, sa impresivnim porastom od 10,8%. Slede Belgija i Luksemburg, gde je proizvodnja porasla za 7,4% i 6,3%. U suprotnosti sa ovim trendovima, Hrvatska je zabeležila pad industrijske proizvodnje od 3,9% u odnosu na januar, kada je rasla za 2,1%. Grčka je takođe doživela značajan pad, sa smanjenjem od 3,6%.
U godišnjem poređenju, evropska industrijska proizvodnja porasla je prvi put u skoro dve godine, sa rastom od 1,2% u evrozoni i 0,6% u EU. Ovo dolazi nakon smanjenja od 0,5% u januaru u evrozoni i 0,6% u EU, prema revidiranim podacima. Na godišnjem nivou, sektor netrajnih potrošačkih dobara zabeležio je najveći rast sa 9,7% u evrozoni i 8,1% u EU, nakon čega je usledio energetski sektor sa povećanjem od 1,4%.
Nasuprot tome, sektor intermedijarnih dobara u evrozoni doživeo je najveći pad od 2,7%, dok je sektor trajnih potrošačkih dobara zabeležio pad od 2,3%. Proizvodnja trajnih potrošačkih dobara smanjena je za 2,3% u evrozoni i 2,2% u EU, dok je sektor kapitalnih dobara pao za približno 1,7% u odnosu na februar prošle godine.
Na godišnjem nivou, Irska je zabeležila najznačajniji rast industrijske proizvodnje sa 38,8%, dok je Litvanija zabeležila povećanje od 9,1%. U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja porasla za 5,4% u februaru u odnosu na isti mesec prethodne godine, nakon skoka od 7,6% u januaru. Malta je bila blizu s povećanjem proizvodnje od 5,8%.
U februaru su značajne padove industrijske proizvodnje zabeležile i Mađarska, sa padom od 8%, dok su Bugarska i Nemačka zabeležile smanjenja od 4,7% i 3,7%. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju pojedine članice EU, dok druge beleže rast i stabilizaciju.
Ovaj kontekst industrijske proizvodnje ukazuje na razlike između članica EU i njihovu sposobnost da se prilagode promenama u ekonomiji. Pad u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama može biti rezultat unutrašnjih ekonomskih faktora, kao što su inflacija, troškovi energenata i problemi u snabdevanju, dok zemlje poput Irske beleže značajan rast zahvaljujući razvoju tehnologije i usluga.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da evropska industrijska proizvodnja prolazi kroz faze oporavka i izazova, a budućnost će zavisiti od globalnih ekonomskih trendova i unutrašnjih politika svake zemlje članice.
