Rasprava o tragediji u školi: otac ubijene balerine Katarine Martinović govori o bolu i odgovornosti

Zoran Martinović, otac ubijene balerine Katarine Martinović, koja je stradala u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“, svedočio je o teškom bolu koji ih je zahvatio nakon gubitka svoje četrnaestogodišnje ćerke. Martinović je istakao odgovornost škole i društva za ovu tragediju, naglašavajući da dolazi do uporne promene teza u vezi sa ovim slučajem.

“Prilikom identifikacije video sam najstrašniji prizor u životu, grlio sam dete, krv joj izlazi na usta, preko 15 prostrelnih rana. Ne mogu da se pomirim sa tim da neko čije dete to uradi nije odgovoran za to. Masakrirano jedno ljudsko biće, ne jedno nego 10“, svedočio je Martinović. Dodao je da je Katarina pohađala dve škole, a njima su bili tema nepravde u školi, including odnose učenika i profesora.

Martinović je takođe istakao da za njegovom ćerkom pati mnogo ljudi, te da ga sa empatijom zagrli prodavačica u obližnjoj radnji. Sada se odlučuje kafić u kojem prave Katinu omiljenu toplu čokoladu. Takođe je napomenuo da je Katarina jednom spomenula Kostu, dečaka koji je i od nje imao više izostanaka, a njeni su bili zbog obaveza u baletskoj školi.

“Nemamo više čemu da se nadamo“, zaključio je otac, naglašavajući tišinu koja je zavladala u njihovom domu od 3. maja, istog dana kada se desila tragedija. Nema više zvuka klavira i nema više diskusije na sve teme koje su vodili sa Katom.

Ovaj tragičan događaj ostavlja pečat na čitavu zajednicu, koja se bori sa posledicama ovakvog nasilja. Tužnim roditeljima, kao i svim učenicima i zaposlenima u školi, pridružuju se mnogi građani, izražavajući saučešće i tražeći načine da se spreči sličan scenario u budućnosti. Nadu u pozitivne promene i bolji svet zamenjuju teške reči i bol za izgubljenim životom.

Ovaj bolan događaj pokreće važnu raspravu o odgovornosti škole, društva i zajednice u prevenciji i reagovanju na takve tragedije. Sve ovo naglašava hitnost preduzimanja konkretnih koraka kako bi se osigurala sigurnost svakog deteta u školi, te sprečile slične tragedije u budućnosti. Ovo je vreme za ozbiljnu introspekciju i akciju kako bi se sprečilo da se ovako nešto ikada ponovi.