Evropski sud za ljudska prava je danas doneo presudu u kojoj je Grčka proglašena krivom za sistematsko odbijanje potencijalnih tražilaca azila. Ova presuda dolazi kao rezultat slučaja žene koja je nasilno deportovana u Tursku, uprkos njenim pokušajima da zatraži zaštitu u Grčkoj. Sud je naložio Grčkoj da isplati odštetu od 20.000 evra žrtvi, navodeći da je zemlja učestvovala u nezakonitim deportacijama u vreme kada je žena deportovana.
Ova presuda je značajan korak u pravcu zaštite ljudskih prava i pokazuje kako međunarodne institucije prate postupke država u vezi sa azilantskim pravima. Prema informacijama koje je objavio Gardijan, Tribunal sa sedištem u Strazburu je naveo da su postojale jake indicije koje sugerišu da je u vreme deportacije postojala sistematska praksa odbacivanja državljana trećih zemalja od strane grčkih vlasti, posebno iz (graničnog) regiona Evrosa u Tursku.
Vlasti Grčke su već duže vreme pod kritikama zbog svog pristupa prema migrantima i izbeglicama. Ova presuda predstavlja još jedan dokaz o problemima u grčkom sistemu azila, gde su mnogi tražioci azila suočeni sa odbijanjem njihovih zahteva i nasilnim deportacijama. Evropski sud je istakao da su grčke vlasti često ignorisale zakonske procedure i međunarodne obaveze prema ljudskim pravima.
U poslednjim godinama, Grčka je postala glavna tačka ulaska za migrante koji beže od rata i siromaštva u svojim zemljama. Mnogi od njih su pokušavali da pronađu sigurnost u Evropi, ali su se suočili sa teškim uslovima i često su bili žrtve nasilnog vraćanja u Tursku bez adekvatnog razmatranja njihovih zahteva za azil.
Ova situacija je izazvala zabrinutost međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje su ukazivale na sve veći broj incidenata u kojima su migranti i izbeglice nasilno vraćani u Tursku bez poštovanja osnovnih prava. Presuda Evropskog suda za ljudska prava može imati značajan uticaj na buduće politike Grčke prema migrantima i može poslužiti kao osnova za dalja pravna preispitivanja i reforme u sistemu azila.
U svom saopštenju, sud je naglasio da je važno da države članice Evropske unije poštuju svoje obaveze prema međunarodnom pravu i da obezbede da svi tražioci azila imaju pristup fer i efikasnom postupku azila. Ova presuda može poslužiti kao upozorenje drugim zemljama koje se suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa migracijama i azilantskim pravima.
S obzirom na sve veći broj izbeglica koji pokušavaju da dođu do Evrope, ova presuda može imati dalekosežne posledice na način na koji države tretiraju migrante. Mnogi aktivisti i organizacije za ljudska prava pozivaju na hitne reforme u sistemima azila kako bi se obezbedila zaštita i ljudska prava za sve koji traže sigurnost i bolji život.
U svetlu ove presude, očekuje se da će Grčka biti pod pritiskom da preispita svoje politike prema migrantima i da poboljša svoj sistem azila kako bi se uskladila sa međunarodnim standardima. Takođe je važno napomenuti da se ova situacija ne odvija samo u Grčkoj, već je i širi problem koji zahvata čitavu Evropu, gde mnoge zemlje imaju slične izazove u vezi sa migracijama i azilantskim pravima.
U zaključku, presuda Evropskog suda za ljudska prava može predstavljati prekretnicu u pristupu Grčke prema migrantima i azilantima, podstičući zemlju da preduzme potrebne korake kako bi se osigurala zaštita ljudskih prava i ispunile međunarodne obaveze.
