Ukrajinske oružane snage izvele su u ranim jutarnjim satima napade dronovima na tri ruska regiona, saopštili su danas ruski zvaničnici. Prema informacijama ruskih medija, napadi su izazvali požar u rafineriji motornog ulja u Rjazanskoj oblasti.

Ruski Telegram kanal Baza, blizak ruskim bezbednosnim službama, potvrdio je da je napad ukrajinskih dronova izazvao požar na rafineriji nafte u Rjazanu. Rafinerija, koja je u vlasništvu korporacije Rosnjeft, prerađuje oko 5,8% od ukupno prerađene nafte u Rusiji i bila je česta meta ukrajinskih vazdušnih napada.

Pavel Malkov, guverner Rjazanske oblasti, izjavio je da nema povređenih u napadima dronovima. Guverneri Kurske i Voronježske oblasti, blizu granice sa Ukrajinom, takođe su prijavili napade dronovima na svoje teritorije, ali su naveli da nema ni štete ni povređenih.

Od početka 2024. godine, ukrajinske bespilotne letelice izvele su više od 10 napada na ruske rafinerije i skladišta nafte. Krajem marta, Rusija je naglo povećala uvoz beloruskog benzina zbog ovih napada.

U januaru Rusija nije kupovala benzin od Belorusije, ali je već u februaru uvezla 590 tona, a u martu već tri hiljade tona goriva. Ruska vlada je 1. marta zabranila izvoz benzina na šest meseci i povećala standard prodaje dizel goriva na berzi na 16%.

Ovi napadi predstavljaju nastavak sukoba između Ukrajine i Rusije koji traje već nekoliko godina. Ukrajinske snage su povećale vojne akcije u poslednjim mesecima, posebno upotrebom bespilotnih letelica za napade na ruske teritorije.

Ruska vlada je osudila napade i optužila Ukrajinu za agresiju. Međutim, Ukrajina tvrdi da su napadi odgovor na rusku invaziju i podršku separatističkim snagama na istoku zemlje.

Situacija na granici između Ukrajine i Rusije postaje sve napetija, a strah od eskalacije konflikta raste. Međunarodna zajednica poziva na smirivanje tenzija i traži diplomatsko rešenje sukoba.

Napadi dronovima na ruske regione i infrastrukturu predstavljaju ozbiljan izazov za ruske vlasti, koje moraju brzo reagovati kako bi zaštitile svoje teritorije i građane. Sve opcije su na stolu, ali vojno rešenje nije dugoročno održivo i može dovesti do katastrofalnih posledica.

U međuvremenu, građani i preduzeća u Rusiji osećaju posledice ovih napada, posebno kroz povećane cene energenata i nestašice na tržištu. Ekonomski efekti sukoba se već osećaju, a dugoročne posledice mogu biti štetne po rusku privredu i društvo.

Ukrajinske vlasti verovatno neće odustati od vojnih akcija dok se situacija ne smiri, a ruske vlasti su suočene sa teškim izazovom kako efikasno odgovoriti na nove pretnje. Nastavak sukoba može imati široke posledice, ne samo za Rusiju i Ukrajinu, već i za region i celokupnu međunarodnu zajednicu. Diplomatski napor je ključan za zaustavljanje eskalacije i sprečavanje daljeg nasilja i razaranja.