Njujorška bankarska grupacija Goldman Saks iznela je optimistične prognoze kada je reč o ceni zlata, predviđajući da bi ona mogla da dostigne čak 3.100 dolara po unci do kraja 2025. godine. Ova procena se temelji na stalnoj potražnji centralnih banaka, kao i na povećanom prilivu sredstava u ETF fondove koji su povezani sa zlatnim polugama. U izveštaju koji je prenela agencija Rojters, Goldman Saks ističe da će potražnja centralnih banaka, koja je značajno porasla u poslednjim godinama, imati ključnu ulogu u oblikovanju cena zlata.
Prema analizi Goldman Saksa, predviđa se da će do kraja 2023. godine cene zlata porasti za devet odsto. Ovaj rast je rezultat ne samo povećane potražnje od strane centralnih banaka, već i globalnih ekonomskih faktora kao što su inflacija, politička nestabilnost i zabrinutosti oko trgovinskih ratova. U trenutnom okruženju, zlato se često percipira kao sigurno utočište za investitore, što dodatno podstiče njegovu vrednost.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na rast cene zlata jeste produžena politička neizvesnost. Kako se situacija u svetu menja i kako se razvijaju trgovinski odnosi među zemljama, investitori često koriste zlato kao zaštitu od potencijalnih ekonomskih kriza. U slučaju da se trenutna politička i ekonomska nesigurnost nastavi, Goldman Saks predviđa da bi cena zlata mogla dostići čak 3.300 dolara po unci do kraja godine.
Pored centralnih banaka, ETF fondovi takođe igraju značajnu ulogu u dinamici tržišta zlata. Ovi fondovi omogućuju investitorima da ulažu u zlato bez potrebe za fizičkim posedovanjem plemenitog metala. Sa sve većim interesovanjem za zlato kao investicioni instrument, priliv sredstava u ETF-ove sa zlatnim polugama dodatno podstiče potražnju i, samim tim, cene zlata.
Goldman Saks napominje da je potražnja centralnih banaka, koja je tokom 2022. godine dostigla rekordne nivoe, ključna za budući rast cena zlata. Mnoge centralne banke, uključujući one u zemljama kao što su Rusija i Kina, povećale su svoje rezerve zlata kao način diversifikacije svojih portfolija i smanjenja zavisnosti od dolara. Ova strategija se pokazala kao posebno važna u svetlu globalnih ekonomskih previranja i geopolitičkih napetosti.
Osim toga, analitičari ukazuju na to da bi eventualno povećanje kamatnih stopa moglo uticati na cenu zlata. Kada kamatne stope rastu, prinosi na obveznice i druge investicione instrumente postaju privlačniji, što može smanjiti potražnju za zlatom. Ipak, u trenutnom kontekstu gde inflacija ostaje visoka, zlato zadržava svoju privlačnost kao zaštita od gubitka kupovne moći.
Zlato je tradicionalno smatrano sigurnom lukom u vremenima ekonomske nesigurnosti. Njegova svojstva, kao što su otpornost na inflaciju i sposobnost očuvanja vrednosti, čine ga privlačnim za investitore koji traže stabilnost. U svetlu trenutnih globalnih izazova, zlato može postati još privlačnije, a to bi moglo dodatno povećati njegovu cenu.
U zaključku, Goldman Saks predviđa da bi zlato moglo doživeti značajan porast cene u narednim godinama, vođeno potražnjom centralnih banaka i prilivom sredstava u ETF fondove. Sa trenutnom političkom i ekonomskom nesigurnošću, investitori bi mogli dodatno povećati svoj interes za zlato, što bi moglo rezultirati još većim rastom cena. U ovom kontekstu, zlato ostaje važan faktor na tržištu investicija, sa potencijalom da igra ključnu ulogu u portfolijima investitora širom sveta.
