Glumica Ljiljana Lašić rođena je 17. decembra 1946. godine u Kragujevcu, a odrasla je u Beogradu. Njena glumačka karijera započela je 1968. godine filmom „U raskoraku“, u režiji Milenka Štrpca. Tokom svoje bogate karijere, koja je trajala više od četiri decenije, stekla je značajnu popularnost i radila u Beogradskom dramskom pozorištu. Penziionisala se nakon 40 godina posvećenog rada u pozorištu.

Iako je njen prvi profesionalni izbor bila arhitektura, odlučila je da se preusmeri i upiše Fakultet dramskih umetnosti. U njenoj klasi bili su i poznati glumci poput Petra Božovića, Branke Milićević i Svetlane Bojković. Tokom karijere, Lašić je radila sa istaknutim rediteljima kao što su Paolo Mađeli, Dejan Mijač i Vida Ognjenović. Jedna od njenih najpoznatijih uloga bila je u čuvenoj TV seriji „Pozorište u kući“, gde je igrala kućnu pomoćnicu Tinu. Ova uloga joj je donela veliku popularnost, ali je, kako sama ističe, takođe i zapečatila njen glumački identitet, jer je publika često poistovećivala s njom.

Lašić je u jednom intervjuu izjavila da nikada nije mogla da se oslobodi tog mentalnog obrasca koji je stvoren oko nje, uprkos činjenici da je igrala u mnogim dramama i napisala sedam drama, kao i dve knjige stihova. Njeni planovi za budućnost ostali su ambiciozni, a ona je istakla da se ne namerava zaustaviti u pisanju.

Osim glume, Ljiljana Lašić se bavi i pisanjem. Neki od njenih tekstova su dramatizovani, a predstava „Jasmin na stranputici“ igrana je u Pozorištu „Slavija“. Lašić smatra da je njen pristup pisanju drugačiji od onoga što je do sada radila, te nastoji da piše drame koje će držati pažnju publike i terati je da prati radnju do kraja.

Među njenim poznatim delima nalaze se i „Slobodne žene balkanske“, „Kuća bez prozora“ i „Slobodne žene“, koje su odigrane više od 300 puta. Njene predstave su uspešne, a kolege je rado igraju zbog njenog iskustva kao glumice koja razume suštinu pozorišnog dijaloga.

U privatnom životu, Ljiljana Lašić je udata za Vladislava, sa kojim je odrasla u istoj ulici. U braku su od njenog 18. godine, iako su mnogi bili skeptični prema tom braku. Vladislav je, kako je istakla, bio ključna podrška u njenoj karijeri i odigrala je važnu ulogu u njenom izboru da se bavi glumom. Vladislav je poznat i kao scenograf, koji je radio na popularnim serijama poput „Povratak otpisanih“ i „Vruć vetar“. Njihov sin Đorđe takođe je deo njihove porodice.

U razgovoru o svom životu danas, Lašić ističe da vodi svoj mali život i da nije ni prezadovoljna ni nezadovoljna. Ova izjava odražava njenu mirnu prirodu i sposobnost da uživa u jednostavnim stvarima, bez obzira na izazove sa kojima se suočava.

Ljiljana Lašić ostaje jedna od najomiljenijih ličnosti u svetu srpske kulture i umetnosti. Njena karijera, koja obuhvata glumu, pisanje i kreativni rad, svedoči o njenoj strasti prema pozorištu i umetnosti. Bez obzira na to koliko godina prolazi, ona ostaje inspiracija mnogim mladim glumcima i umetnicima, dok njen doprinos pozorištu ne može biti zaboravljen. Njena sposobnost da se nosi sa izazovima i da se prilagodi promenama u svetu umetnosti je ono što je čini posebnom i izuzetnom.