Promocija knjige „Sunce sija – folklorni i mitski obrasci u poeziji Desanke Maksimović“ autora Boška Suvajdžića održana je u RTS klubu, gde su okupljeni posetioci mogli da uživaju u poeziji, pesmi i razgovoru. Svečanost je otvorio audio zapis iz zvučnog arhiva Radio Beograda gde Desanka Maksimović razgovara sa novinarom Milošem Jevtićem.

O knjizi su, osim autora, govorili i upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović“ Svetlana Šeatović i profesorka Filološkog fakulteta Mina Đurić. Suvajdžić je izjavio da je knjiga simbol njegove duboke odanosti srpskoj pesnikinji i prilika da se okupi „krem ozbiljnih ljudi“ koji se bave likom i delom Desanke Maksimović.

„Verujem u proleće, ljubavi i njegove bujice, verujem u nebesa lepote, verujem u praskozorja, u slutnje, strepnje, u prizvuke, u sećanja na detinjstvo, na radost…“, izjavila je tada Maksimović.

U knjizi su istaknuta izvanredna tumačenja velikih pesnika i istoričara, a posvetio sam je profesoru Slobodanu Ž. Markoviću koji je utemeljio institucionalno sećanje na nju – objasnio je autor i naglasio da poezija koju je Maksimović ostavila srpskoj kulturi ima posebnu moć.

Desanka je vrsna pesnikinja, elitistička pesnikinja i pesnikinja naroda. Pokazala je da poezija može da pomeri planine.

Suvajdžić je naglasio da u književnom stvaralaštvu Desanke Maksimović postoji „toliko slojeva“ da je nemoguće iscrpeti načine tumačenja njene poezije.

Posebno se ističe pesma o zmiji, gde Desanka promišlja o čovekovoj prolaznosti kroz naraciju o zmiji. Na taj način ona peva metafiziku ljudskog postojanja – rekao je pisac, dodajući da se naslov knjige nametnuo kao poziv da ljudi u svemu što se dešava pronađu smisao i lepotu.

Šeatović je objasnila da Suvajdžićeva monografija sadrži 12 naučnih studija koje su nastajale decenijama.

Reč je o fokusiranju na istraživanje folklornog i mitskog kroz poeziju i prozu, a u nekim delovima čak i kroz poeziju za decu – objasnila je ona i dodala da je autor u monografiji primenio sva svoja znanja vezana za mitsko i folklorno.

Centralna studija posvećena je fenomenu zmije gde je predstavljen opis biljnog i životinjskog sveta i njena lična interakcija kroz različita svedočanstva. Maksimović je, rekla bih, razumela taj nemušti jezik.

Pesnikinja je, kako je dalje istakla Šeatović, po tumačenju Suvajdžića, zmije, biljni i životinjski svet predstavila humanim bićima.

Zmija nije zlo biće, već biće koje spaja mušku i žensku stranu. Desanka je umela na čudesan način da razgovara sa biljkama i životinjama. Suvajdžić je prepoznao najdublje veze sa prirodom, sa zmijom. Ti kontakti koji se uspostavljaju kroz poeziju se posle nadograđuju na ono što se zove „rodoljubiva poezija Desanke Maksimović“.

Mina Đurić je, kao stručnjak za književnost 20. veka, ocenila naučni rad profesora Suvajdžića kao „stvaralački i izuzetan omaž srpskoj pesnikinji“.

U kontekstu onoga što je izuzetno važno u naučnom radu profesora Suvajdžića jeste povezivanje mitskog, a tu je i izuzetan pristup u gradnji naučnog teksta. Suvajdžić je svestrana ličnost i sve to se utapa u ono što je kvalitet ovog naučnog rada – navela je Đurić i dodala da je u knjizi zapaženo mnogo otkrivalačkih momenata, posebno se osvrnuvši na studije posvećene „Krvavoj bajci“ i „Gračanici“.

„Radi se o lirskom uznošenju u nebo, o hrišćanskom motivu rađanja i smrti. Opstanak jednog naroda meri se očuvanjem kulturne baštine, bez duhovnog poseda, svaki posed je izlišan…“, citirala je Đurić Suvajdžićevu monografiju.