Serijski silovatelj Dejan Gojković, koji se nalazi na izdržavanju kazne zbog ozbiljnih krivičnih dela, uskoro će biti pušten iz zatvora. Beogradski Apelacioni sud je odlučio da smanji njegovu prvostepenu kaznu od 18 godina na 12 godina zatvora, uz obrazloženje da je ta kazna adekvatna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog. Gojković, bivši vojni policajac iz Bele Crkve, osuđen je 22. oktobra 2015. godine za četiri silovanja i tri pokušaja silovanja koja su se dogodila između 2010. i 2013. godine.
Prema izveštajima, Gojković je već jedanaest godina na izdržavanju kazne i očekuje se da će biti pušten na slobodu 2025. godine. Tokom suđenja, Gojković je negirao optužbe, tvrdeći da nije napadao žene u blizini Mostarske petlje. Međutim, veštaci neuropsihijatri su utvrdili da je počinio dela svesno i u stanju uračunljivosti.
Istražitelji su utvrdili da je Gojković svoje žrtve čekao u večernjim satima na autobuskim stajalištima u blizini Mostarske petlje. Nakon što bi ih pratio do stepeništa koja vode ka mostu Gazela, prilazio bi im s leđa, obarao ih na zemlju i silovao. Njegove mete su bile žene svih starosnih dobi, uključujući i dve maloletnice. Gojković je uhvaćen krajem novembra 2013. godine, kada ga je iz zasede privela inspektorka beogradske policije.
Napadi su počeli 2010. godine, a poslednji se dogodio 2013. godine, nekoliko dana nakon što je pokušao da siluje 22-godišnju devojku. Pomoću DNK tragova pronađenih na odeći jedne od žrtava, identifikovan je kao izvršilac ovih zločina. Gojković je u braku i otac dvoje dece.
Ova odluka Apelacionog suda izazvala je brojne reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju da li je smanjena kazna pravična s obzirom na težinu njegovih zločina. Kritičari smatraju da bi ovakve odluke mogle da podstaknu slične delikte, dok drugi tvrde da je pravosudni sistem u obavezi da adekvatno kazni sve prestupnike, ali i da pruži mogućnost za rehabilitaciju.
U svetlu ovih događaja, stručnjaci apeliraju na društvo da se više fokusira na prevenciju seksualnog nasilja i zaštitu potencijalnih žrtava. Takođe, naglašavaju važnost edukacije o seksualnom nasilju i pružanju podrške žrtvama, kako bi se smanjila stigmatizacija i podstakao proces ozdravljenja.
Gojkovićeva situacija podseća na potrebu za jačim zakonodavstvom u oblasti zaštite žena i borbe protiv seksualnog nasilja, kao i na važnost podrške žrtvama u njihovim naporima da se oporave od traume. Dok se društvo priprema za njegov povratak, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će korake pravosudni sistem preduzeti kako bi se osiguralo da se slični zločini ne ponove.
