U sredu je počela primena američkih carina od 25 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Ove carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. Predsednik Donald Tramp je izjavio da su te izmene neophodne da bi se rešio značajno veći deo uvezenih proizvoda od čelika iz tih izvora, što, kako je rekao, ugrožava američku nacionalnu bezbednost.
Kanada, koja izvozi najviše čelika i aluminijuma u SAD, odgovorila je uvođenjem reciprocnih carina na američke proizvode, uključujući čelik, aluminijum, kompjutere i sportsku opremu, ukupne vrednosti preko 20 milijardi dolara. Budući kanadski premijer Mark Karni je poručio da je spreman da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu kako bi se sprečili dodatni ekonomski sporovi.
Evropska unija je na američke carine odgovorila planovima da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je naglasila da EU uvek ostaje otvorena za pregovore i da smatrala da nije u zajedničkom interesu da se ekonomije opterećuju tarifama, posebno u svetu geopolitičke i ekonomske neizvesnosti.
Australijski premijer Entoni Albaneze je ocenio da je američki potez „u potpunosti neopravdan“, ali je dodao da Australija neće uzvratiti svojim carinama. On je istakao da tarifama i eskalacijom trgovinskih tenzija dolazi do ekonomske štete, što vodi sporijem rastu i većoj inflaciji, a to plaćaju potrošači.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će Peking preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici ukazali na to da će američke tarife značajno uticati na odnose između dve zemlje. Predsednica Meksika Kladuija Šejnbaum je izjavila da će njena vlada sačekati mogućnosti rešenja u narednim nedeljama pre nego što odgovori na američke tarife na čelik i aluminijum.
Kanada je pošteđena još većih tarifa nakon što je Tramp odustao od prijetnje da uvede carine od 50 odsto na čelik i aluminijum iz te zemlje. Tramp je nedavno izazvao ekonomski rat sa Kanadom, koja je do sada bila blizak saveznik i drugi po veličini trgovinski partner SAD posle Meksika, prvo uvođenjem, a zatim mesečnim odlaganjem tarifa od 25 odsto na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je naveo da tim pritiskom želi da podstakne Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila.
Zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su na Trampov potez odgovorili povećanjem cena struje koje prodaju potrošačima u tri američke države. Zbog toga je Tramp zapretio povećanjem carina na čelik i aluminijum, ali su američki i kanadski zvaničnici razgovarali i dogovorili se da promene kurs – Ontario je ukinuo planirani porez na električnu energiju, dok je Trampova administracija odustala od povećanja carina.
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo je prošle nedelje uzvratio carinama na američke proizvode, a budući premijer Mark Karni je naglasio da će odgovor kanadske vlade imati za cilj maksimalne posledice po SAD, dok će biti minimalne po Kanadu. „Moja vlada će zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu da nas poštuju i kredibilno i pouzdano se obavežu na slobodnu i fer trgovinu“, rekao je Karni.
Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom uzburkao je Vol strit, gde su berzanski indeksi danima padali, što je rezultiralo gubicima koji su izbrisali dobitke od Trampove pobede na izborima u novembru. Ova situacija naglašava kompleksnost trgovinskih odnosa i potencijalne posledice koje bi mogle uticati na globalnu ekonomiju.
