Vlade zemalja članica EU sutra će glasati o novim nacrtima propisa koji će omogućiti genetski inženjering za određene useve kako bi postali otporniji na sušu i štetočine. Ovo je učinjeno u pokušaju da se ublaže stroge zakonske regulative o genetski modifikovanim organizmima (GMO).
Španija, Portugalija i Italija su zemlje koje već trpe posledice klimatskih promena, kao što su suše, te su među najglasnijim zagovornicima novih genomskih tehnika (NGT), koje omogućuju uređivanje genetskog materijala organizma bez unošenja stranog DNK. Talas velikih vrućina koji se očekuje u Evropi ove nedelje verovatno će izazvati značajnu štetu letnjim usevima na evropskom jugoistoku.
Nova tehnologija koja se sada razmatra omogućuje preciznije uređivanje genoma biljaka kako bi se postigla veća otpornost na ekstremne klimatske uslove i štetočine. Za razliku od tradicionalnih metoda genetskog inženjeringa, ove nove genomne tehnike ne uključuju unošenje stranih gena u organizam, već omogućuju preciznije modifikacije postojećeg genetskog materijala. Ovo može dovesti do bržeg napretka u razvoju otpornih i produktivnijih sorti biljaka.
Podržava se da se ovakve tehnike koriste kako bi se poboljšala sigurnost hrane, povećala otpornost useva i doprinela održivosti poljoprivrede u svetlu sve češćih ekstremnih vremenskih uslova. Međutim, postoji zabrinutost da bi ove novi nacrti propisa mogli otvoriti vrata za nekontrolisani genetski inženjering i potencijalno negativne ekološke posledice.
Postoje i skeptici koji upozoravaju da se ovim novim propisima može ohrabriti komercijalna upotreba genetski modifikovanih useva, što će imati uticaj na tradicionalne poljoprivredne prakse i lokalne zajednice. Uvođenje ovih novih tehnika bi moglo imati dugoročne posledice na biodiverzitet i prirodna ekosistema.
Kritičari tvrde da bi trebalo više istraživanja i regulativa kako bi se osiguralo da se ove nove tehnologije koriste na odgovoran način i da se ograniči potencijalni negativni uticaj na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Važno je da se na sastanku vlada članica EU sutra donese informisana odluka na osnovu dokaza i stručnih mišljenja.
Bez obzira na ishod glasanja, ovo je važan trenutak za razgovor o budućnosti evropske poljoprivrede i inovacija u oblasti genetskog inženjeringa. Potrebno je pronaći balans između potreba za sigurnom i održivom proizvodnjom hrane i zaštite prirodnih resursa i ekosistema. Uvođenje novih tehnologija treba da bude transparentno i odgovorno, uz uvažavanje interesa svih učesnika u poljoprivrednom lancu.
Ukratko, glasanje vlada članica EU o novim nacrtima propisa o genetskom inženjeringu za useve je tema koja izaziva mnogo kontroverzi i različitih mišljenja. Sa jedne strane, postoji potreba za inovacijama kako bi se odgovorilo na klimatske promene i obezbedila sigurna hrana, ali istovremeno postoji zabrinutost zbog potencijalnih negativnih posledica koje ove tehnologije mogu imati na životnu sredinu i društvo.
Važno je da se donese informisana odluka na osnovu dokaza i da se otvori dijalog između različitih interesnih grupa kako bi se pronašao najbolji pristup genetskom inženjeringu u poljoprivredi. Ovo je prilika za EU da pokaže liderstvo u oblasti inovacija i da postavi standarde za odgovoran razvoj novih tehnologija u poljoprivredi.
