Evropska unija je tokom 2023. godine beležila značajan pad u uvozu retkih zemnih elemenata, prema najnovijim podacima Evrostata. Uvoz ovih ključnih materijala iznosio je 12.900 tona, što predstavlja smanjenje od 29,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi elementi su od suštinske važnosti za mnoge tehnologije, uključujući elektroniku, obnovljive izvore energije i različite industrijske aplikacije.
U istom periodu, EU je izvezla 5.500 tona retkih zemnih elemenata, što je pad od samo 0,8%. Ova stabilnost u izvozu može se pripisati stalnoj potražnji za ovim materijalima unutar EU, kao i postepenom razvoju kapaciteta za reciklažu i ponovnu upotrebu ovih elemenata.
Kina ostaje dominantan igrač na tržištu retkih zemnih elemenata, sa udelom od 46,3% u ukupnom uvozu EU, što se prevodi na otprilike 6.000 tona. Ova zavisnost EU od kineskog tržišta ističe izazove sa kojima se Unija suočava kada je reč o diversifikaciji svojih izvora snabdevanja. Da bi se smanjila zavisnost od Kine, EU istražuje mogućnosti za jačanje domaće proizvodnje i osiguranje alternativnih izvora snabdevanja.
Retki zemni elementi su grupacija od 17 hemijskih elemenata koji uključuju lantan, cerijum, praseodimijum, neodimijum, samarium, europium, gadolinium, terbijum, disprozijum, holmium, erbium, tulijum, itrijum, i drugi. Ovi elementi su ključni za proizvodnju modernih tehnologija, uključujući mobilne telefone, računare, električne automobile, a koriste se i u proizvodnji magneta, lasera i drugih sofisticiranih uređaja.
U svetlu globalnih ekoloških i ekonomskih izazova, EU je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na održive izvore energije. Retki zemni elementi igraju ključnu ulogu u ovom procesu, jer su potrebni za razvoj tehnologija koje olakšavaju prelazak na obnovljive izvore energije, kao što su vetroturbine i solarni paneli.
Jedan od glavnih izazova sa kojima se EU suočava je održavanje stabilnog snabdevanja retkim zemnim elementima bez zavisnosti od jednog dobavljača. U tom smislu, EU istražuje mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje ovih elemenata kroz istraživanje i razvoj, kao i kroz saradnju sa drugim zemljama koje imaju bogate resurse.
Takođe, postoji i sve veći naglasak na reciklaži i ponovnoj upotrebi ovih materijala. Mnoge zemlje, uključujući članice EU, rade na razvoju tehnologija koje omogućavaju efikasniju reciklažu retkih zemnih elemenata iz starih uređaja, čime se smanjuje potreba za novim sirovinama i doprinosi očuvanju životne sredine.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će EU odgovoriti na izazove u vezi sa snabdevanjem retkim zemnim elementima. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno razviti sveobuhvatan pristup koji uključuje jačanje domaće proizvodnje, diversifikaciju snabdevanja i promociju reciklaže.
EU takođe razmatra mogućnosti za saradnju sa zemljama koje imaju bogate resurse, kao što su Australija i Kanada, kako bi se smanjila zavisnost od Kine. Ova saradnja može uključivati zajedničke projekte istraživanja i razvoja, kao i trgovinske sporazume koji će olakšati pristup ovim ključnim materijalima.
Kako se svet suočava sa sve većim izazovima u vezi sa klimatskim promenama i održivim razvojem, retki zemni elementi će i dalje ostati ključni za tehnološki napredak i energetsku tranziciju. EU će morati da pronađe načine da obezbedi stabilno snabdevanje ovim elementima kako bi ispunila svoje ambiciozne ciljeve i osigurala ekonomsku stabilnost u budućnosti.
