Odbor za poljoprivredu pri Narodnoj skupštini Republike Srbije je predložio osnivanje Fonda za sezonske intervencije, kako bi se pružila potrebna podrška proizvođačima malina u trenucima kada tržište doživi poremećaje koji ugrožavaju njihovo poslovanje i opstanak. Ovaj predlog je izneo Marijan Rističević, predsednik odbora, naglašavajući važnost zaštite ovog važnog sektora poljoprivrede.
Jedan od ključnih aspekata predloga je skladištenje malina, kako bi se omogućilo da se proizvod plasira na tržište kada su cene najpovoljnije. U tom smislu, predloženo je da država i proizvođači zajednički snose troškove prema hladnjačarima. Takođe, predviđeno je obezbeđivanje povoljnih kredita za proizvođače malina, što bi dodatno olakšalo njihovo poslovanje.
Iako o ovom predlogu nije glasano zbog nedostatka kvoruma, istaknuto je da će mere biti usvojene na prvoj narednoj sednici. Predloženo je da fond za intervencije raspolaže sa oko dve milijarde dinara, što se smatra relativno malim iznosom s obzirom na to da je samo za injekcije za eutanaziju svinja tokom epidemije svinjske kuge utrošeno 3.3 milijarde dinara. Milovan Jakovljević, jedan od proizvođača, istakao je potrebu za povezivanjem svih rashladnih kapaciteta u logistički centar, kako bi se maline čuvale do najpovoljnijeg trenutka za prodaju. On je ukazao na ozbiljnu krizu u izvozu malina, napominjući da je proizvodnja opala sa 110.000 tona na samo 47.000 tona.
Mileta Pilčević, predsednik Udruženja proizvođača maline „Vilamet“, istakao je da su malinari prethodne dve godine radili bez adekvatne nadoknade i da se očekuje doplata od 50 dinara po kilogramu predate maline iz prošlogodišnjeg roda. On je ukazao na problem sa otkupljivačima koji odbijaju da isplate dodatak na akontnu cenu i ne reaguju na pozive Ministarstva poljoprivrede. Pilčević je zaključio da je obaveza države da procesuira one koji su preuzeli maline, ali ih nisu platili.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju proizvođači malina u Srbiji, a predložene mere su pokušaj da se obezbedi stabilnost u ovom sektoru. Maline su jedan od najvažnijih izvoznika Srbije, a njihova proizvodnja i plasman direktno utiču na ekonomiju mnogih domaćinstava u ruralnim područjima.
U poslednjih nekoliko godina, sektor malinarstva se suočava sa raznim izazovima, uključujući promene u klimatskim uslovima, fluktuacije cena na tržištu i probleme sa otkupom. Ove poteškoće su dodatno pogoršane globalnom pandemijom koja je uticala na lanac snabdevanja i potražnju za malinama. U takvim okolnostima, osnivanje Fonda za sezonske intervencije može predstavljati ključni korak ka očuvanju ovog sektora i podršci proizvođačima.
Osim toga, važno je napomenuti da se predložene mere ne odnose samo na maline, već i na ostale poljoprivredne proizvode koji se suočavaju sa sličnim problemima. Skladištenje, financijska podrška i jačanje koordinacije među proizvođačima i državnim institucijama su ključni faktori za osiguranje održivosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Na kraju, uspeh ovih mera zavisiće od brze i efikasne implementacije, kao i od spremnosti svih aktera u lancu snabdevanja da se uključe u proces rešavanja problema. Proizvođači, otkupljivači i državne institucije moraju raditi zajedno kako bi se stvorili uslovi za stabilan i održiv razvoj sektora malinarstva, koji je od suštinskog značaja za ekonomsku stabilnost i razvoj ruralnih zajednica.
