Brisel – Deficit Evropske unije u trgovini aluminijumom za 2024. godinu dostigao je 11,1 milijardi evra, prema podacima koje je objavio Evrostat. Ovaj podatak ukazuje na značajan trgovinski disbalans unutar EU kada je reč o aluminijumu i srodnim proizvodima.
U 2023. godini, Evropska unija je uvezla aluminijum i srodne artikle u ukupnoj vrednosti od 29,5 milijardi evra. S druge strane, izvoz ove robe iz EU iznosio je samo 18,4 milijarde evra. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je uvoz aluminijuma značajno nadmašio izvoz, što je doprinelo rastu deficita.
Kada se uporede podaci iz 2024. godine sa onima iz 2019. godine, uočava se značajan rast uvoza aluminijuma. Uvoz je povećan za 29,9 odsto, što predstavlja porast od 6,8 milijardi evra. U istom periodu, izvoz aluminijuma porastao je za 21,3 odsto, što je ekvivalent 3,2 milijarde evra. Ovi trendovi ukazuju na sve veću zavisnost EU od uvoza aluminijuma, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju regiona.
Aluminijum je ključna sirovina za brojne industrije, uključujući automobilski sektor, građevinarstvo i elektroniku. Njegova primena se takođe širi u oblasti obnovljivih izvora energije i električnih vozila, što dodatno povećava potražnju. Međutim, ovakva visoka zavisnost od uvoza može stvoriti rizike, posebno u svetlu globalnih ekonomskih previranja i potencijalnih trgovinskih tenzija.
Zemlje članice EU suočavaju se sa izazovima u stvaranju održivih snabdevačkih lanaca za aluminijum. Mnoge od njih pokušavaju da diversifikuju svoje izvore i povećaju domaću proizvodnju, ali to zahteva vreme i investicije. Takođe, ekološke regulative postaju sve strože, što dodatno komplikuje situaciju.
Pored toga, globalna potražnja za aluminijumom, koja raste, dolazi u sukob sa izazovima poput porasta cena energenata i sirovina, što može uticati na proizvodne kapacitete unutar EU. S obzirom na to da se aluminijum često koristi u industrijama koje zahtevaju visoke energetske inpute, ovakvi pritisci mogu dovesti do smanjenja konkurentnosti evropskih proizvođača.
U svetlu ovih informacija, važno je da Evropska unija razmotri strategije za smanjenje zavisnosti od uvoza aluminijuma. To može uključivati podsticaje za domaće proizvođače, kao i istraživanje alternativnih materijala i tehnologija koje bi mogle smanjiti potrebu za aluminijumom. Takođe, ulaganje u istraživanje i razvoj može pomoći u pronalaženju održivih rešenja za proizvodnju i reciklažu aluminijuma.
Ekološka održivost postaje sve važnija, a EU postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2 i promovisanjem cirkularne ekonomije. U tom kontekstu, reciklaža aluminijuma postaje ključni faktor. Aluminijum je materijal koji se može beskonačno reciklirati bez gubitka kvaliteta, što ga čini idealnim kandidatom za cirkularnu ekonomiju.
Osim toga, EU može razmotriti dodatne trgovinske sporazume sa zemljama proizvođačima aluminijuma kako bi obezbedila stabilnije snabdevanje. Ovo bi moglo uključivati i zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini EU, što bi smanjilo transportne troškove i vreme isporuke.
U zaključku, deficit u trgovini aluminijumom predstavlja značajan izazov za Evropsku uniju. Sa rastućom potražnjom i sve većom zavisnošću od uvoza, EU će morati da razvije strategije koje će omogućiti održivo snabdevanje aluminijumom, uzimajući u obzir ekološke aspekte i ekonomsku konkurentnost. Domaća proizvodnja, reciklaža i diversifikacija izvora postaju ključne komponente u borbi protiv ovog deficita.
