Sa dolaskom septembra, dolazi i povratak u školu, a sa tim i uspostavljanje svakodnevne rutine. Međutim, povratak u školu donosi i nove izazove za vozače. Na prvi pogled, ovaj izazov može delovati neočekivano: mnogi učenici, posebno stariji, postaju potencijalna opasnost za učesnike u saobraćaju. Razlog? Njihova zavisnost od mobilnih telefona.

Kraljevsko društvo za prevenciju nesreća (RoSPA), poznata britanska humanitarna organizacija koja se bavi spasavanjem života i prevencijom povreda, objavilo je alarmantne podatke. Svaki mesec, čak 1.200 školaraca bude povređeno u saobraćajnim nesrećama koje se dešavaju u krugu od 500 metara od škole. Ovi podaci su pokrenuli niz kampanja, a najpoznatija među njima je kampanja „Ekran dole, oči gore“, čiji je cilj podizanje svesti o opasnostima korišćenja mobilnih telefona dok deca prelaze ulicu.

Inicijativa ove kampanje dolazi od osiguravajuće kompanije „Churchill Motor Insurance“, koja je, kroz istraživanje, došla do zabrinjavajućih podataka. Prema njihovim rezultatima, više od polovine dece svoj prvi mobilni telefon dobija tokom letnjeg raspusta, obično pre povratka u školu. Kada stigne septembar, mnogi od njih se po prvi put vraćaju u školu bez nadzora odraslih, često oslanjajući se na mobilne uređaje za komunikaciju ili zabavu dok hodaju ulicom.

Istraživanja su pokazala da veliki broj srednjoškolaca koristi mobilni telefon dok se kreće u blizini škole. Ovi podaci su alarmantni, jer svako peto dete priznaje da ga je udario ili zamalo pregazio vozil zbog toga što mu je pažnja bila usmerena na ekran mobilnog telefona.

U sklopu istraživanja, sprovedeno je i snimanje 10 različitih škola širom Ujedinjenog Kraljevstva. Rezultati su pokazali da 10% dece ne podiže pogled s telefona dok prelazi ulicu iz škole. U jednoj od škola, procenat učenika koji su fiksirani na ekrane svojih uređaja dostigao je neverovatnih 50%. Ova statistika naglašava potrebu za hitnim merama u cilju povećanja bezbednosti dece u saobraćaju.

Pored fizičke ranjivosti, psiholozi koji su učestvovali u studiji ukazuju na to da deca nemaju razvijenu sposobnost kombinovanja vizuelnih i auditivnih informacija kao odrasli. Njihova percepcija rizika je značajno smanjena, zbog čega su skloniji nepromišljenom ponašanju u saobraćaju.

Iz ovog razloga, stručnjaci predlažu uvođenje novih saobraćajnih znakova koji bi bili direktno usmereni na decu i prilagođeni njihovom senzornom poimanju sveta. To uključuje upotrebu svetlih boja, emotikona, kao i postavljanje znakova direktno na trotoar ili raskrsnice kako bi privukli pažnju dece koja su fiksirana na ekran telefona.

Roditelji i nastavnici takođe imaju ključnu ulogu u podizanju svesti kod dece o važnosti pravilnog ponašanja u saobraćaju. Edukacija o rizicima i opasnostima mobilnih telefona u saobraćaju može značajno smanjiti broj nesreća. Škole bi mogle organizovati redovne radionice ili predavanja na ovu temu, dok roditelji mogu postaviti primer i ohrabriti decu da koriste telefon na bezbedan način, daleko od ulice i puteva.

Na kraju, važno je napomenuti da su mobilni telefoni neizostavan deo savremenog života i obrazovanja, ali njihova upotreba u rizičnim situacijama, kao što su prelazak ulice ili kretanje kroz saobraćaj, zahteva pažljiv nadzor i edukaciju.