Bugarska je zemlja koja se suočava sa političkom nestabilnosti i ekonomskim izazovima, a prema analitičarima britanskog Ekonomista, neće postati punopravni član evrozone i šengenskog prostora do 2026. Glavni problem Bugarske je upravo politička nestabilnost koja trenutno vlada u zemlji.

Prema njihovoj prognozi, Bugarska bi mogla usvojiti evro do 2025. godine, ali samo pod uslovom da zemlja postigne političku i ekonomsku stabilnost. Međutim, trenutni uslovi ukazuju na odlaganje ovog procesa. Očekuje se da će politička nestabilnost i visoka inflacija biti glavni faktori koji će ometati Bugarsku u njenom putu ka evro integraciji.

Prognoza također naglašava da će bugarski program kapitalnih rashoda i dalje zavisiti od finansiranja Evropske unije. Iako postoji potencijal za povećanje investicija, sektor proizvodnje uglja i potreba za socijalnim programima za rudare mogu usporiti napredak ka zelenoj tranziciji.

Poslovna klima u Bugarskoj se očekuje da će postepeno poboljšavati, ali zemlja bi mogla da bude manje privlačna u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama zbog političke nestabilnosti i nedostatka infrastrukture.

Analitičari prognoziraju da će godišnja stopa inflacije u Bugarskoj pasti sa 9,5% u 2023. na 2,7% do kraja te godine, pre svega zbog sporijeg rasta cena energije i hrane. Međutim, inflacija će i dalje biti iznad proseka evrozone zbog pritisaka iz sektora usluga, rasta plata i promena u PDV-u.

Bugarska se suočava sa brojnim izazovima na putu ka punopravnom članstvu u evrozonu i šengenskom prostoru. Politika nestabilnost, visoka inflacija i nedostatak infrastrukture su samo neki od faktora koji će biti ključni za dalji razvoj zemlje. Bugarska će morati da preduzme konkretne korake ka stabilizaciji političke situacije i ekonomske reforme kako bi postala deo evropskih integracija do 2026.