Nepredvidljivost retorike novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa može da bude „destabilizujuća“, ali on ne čini uvek ono čime preti, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi komentarišući nedavne Trampove izjave u vezi sa pripajanjem Grenlanda. Lemi je istakao da je tokom prvog mandata Trampa postalo jasno da intenzitet i nepredvidivost njegovih izjava ponekad mogu izazvati nestabilnost, ali je, u praksi, američki predsednik poslao više trupa u Evropu nego što se očekivalo.
On je podsetio na Trampovu odluku da pošalje prve protivtenkovske raketne sisteme „džavelin“ i drugo oružje u Ukrajinu, što je pokazalo da Tramp ponekad sprovodi drugačiju politiku nego što sugeriše njegova retorika. Britanski ministar je naglasio da ne veruje da će Tramp koristiti vojnu silu kako bi zauzeo Grenland, autonomnu teritoriju koja pripada Danskoj, iako su se pojavile spekulacije o tome.
Kada je upitan da li Velika Britanija, poput Francuske i Nemačke, smatra da je to neprihvatljivo, Lemi je rekao da Britanija shvata ovo pitanje ozbiljno i da su svi NATO saveznici svesni složenosti situacije. „Budimo ozbiljni… To se neće dogoditi jer niko od NATO saveznika nije ušao u rat od kada je NATO osnovan“, rekao je Lemi, ističući važnost očuvanja mira među zemljama članicama.
Lemi je dodao da Trampove komentare treba shvatiti kao odraz njegove zabrinutosti za nacionalnu ekonomsku bezbednost i bezbednost na Arktiku, posebno u svetlu aktivnosti Rusije i Kine u tom regionu. „Siguran sam da će priznati da je, ipak, današnji Grenland – Kraljevina Danska. Na Grenlandu se vodi debata o samoopredeljenju“, rekao je Lemi, naglašavajući da je američko zanimanje za Arktik u kontekstu bezbednosti i strateških interesa.
Tramp je u sredu izjavio da ne isključuje mogućnost upotrebe sile kako bi SAD preuzele kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Ova izjava izazvala je brojne reakcije, uključujući i komentare američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je nazvao Trampovu ideju o preuzimanju Grenlanda „ružnom“ i izrazio uverenje da se to neće dogoditi.
Trampova administracija je ranije pokušala da kupi Grenland, što je naišlo na široku osudu, kako u Danskoj, tako i širom sveta. Danska premijerka Mette Frederiksen je tada odbacila ovu ideju kao „neprihvatljivu“, a situacija je dovela do porasta tenzija između SAD i Danske. Bez obzira na to, Trampovo zanimanje za Arktik i strateške resurse u tom regionu ostaje pitanje koje privlači pažnju.
Analitičari smatraju da su Trampove izjave o Grenlandu deo šire strategije američke administracije da osigura svoje interese na Arktiku, gde se očekuje da će se u budućnosti povećati vojna i ekonomska konkurencija. Ova retorika može da bude deo pokušaja da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema u SAD-u i da se stvori slika o američkom liderstvu na globalnoj sceni.
U svetlu ovih događaja, britanski ministar Lemi je naglasio da je važno da se svi međunarodni odnosi zasnivaju na dijalogu i saradnji, a ne na pretnjama i vojnoj sili. On je pozvao sve strane da se fokusiraju na mirno rešavanje sporova i očuvanje stabilnosti u regionu.
Sve u svemu, situacija oko Grenlanda i Trampove izjave mogu da izazovu dodatne tenzije u već napetim međunarodnim odnosima, posebno u kontekstu rastuće konkurencije između velikih sila u Arktičkom regionu. Dok se svet suočava s brojnim izazovima, uključujući klimatske promene i geopolitičke napetosti, važno je zadržati dijalog i raditi na prevenciji sukoba.
