Sumiraj izjavu
„Ubi me prejaka reč“ je možda najcitiraniji stih u istoriji srpskog pesništva, a njegov autor, pisac Branko Miljković, princ poezije, kako su ga zvali, rođen je na današnji dan, 29. januara 1934. godine u Nišu. 12. februara 1961. pronađen je obešen na periferiji Zagreba. I tada je određeni krug njegovih savremenika odbacivao mogućnost da je pesnik sam sebi oduzeo život, a i dan-danas te misterije se ne rasvetljavaju. Ko ili šta stoji iz ubistva – hrvatske nacionaliste, UDBA ili kafanska svađa, kako su mnogi sumnjali, do danas niko nije rastumačio, ali zvanično, Miljković je izvršio samoubistvo u šumi na periferiji Zagreba.
Kritika je pisala da je patriotska reč, za Miljkovića, bila ista kao i ljubavna. Taj trenutak istovetnosti opšteg i pojedinačnog, najviši je trenutak pesnika Branka Miljkovića, i najviši trenutak srpske poezije toga doba. Sveobuhvatnu zaostavštinu pesnika porodica je poklonila Narodnom muzeju Niš 1971. i 1981. godine i ona se danas nalazi u Zbirci Branko Miljković koja broji čak 1671 predmeta. Pored lične biblioteke od 589 knjiga, Zbirka sadrži i originalne rukopise, lične predmete, fotografije, dokumenta, prepisku, nameštaj iz radne sobe. Kolekcija prepiske broji ukupno 222 jedinice: pisma, dopisne karte, razglednice, poslovna pisma na memorandumu, čestitke, posetnice, dokumenta, lične isprave i nekoliko pisama samog Miljkovića.
Branko Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata, u porodičnoj kući na periferiji Niša, u ulici Ljube Didića 9. Njegovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahota rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetak tema o smrti u njegovoj poeziji. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu “Zapisi”, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u “Službenom glasniku” i “Glasu omladine”. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo” i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa.
Branko Miljković se pojavio kao nova poetska snaga i to baš u vreme kada je srpska poezija bila u velikoj krizi. Svojim stihovima uneo je visoku intelektualnost i strast. Ta strast vodila ga je i kada je pisao o smrti koja je i na njega i na čitavu njegovu generaciju ostavila veliki trag. Njegova poetska reč je pedesetih godina prošlog veka mnogima zvučala preoštro, a njegove izjave se činile nemogućim, naročito kada je govorio da će prepevati Marksa. Međutim, u praksi se to potvrdilo i mogućim i tačnim.
