Knjiga „Beogradski gubitnik“ predstavlja hroniku jednog specifičnog vremena, a njen autor, Branislav Bjelica, kroz svoje pisanje osvetljava svakodnevicu i život nepoznatih, ali zanimljivih ljudi, koji verovatno nikada neće dobiti spomenike ili ulice posvećene njima. Ova knjiga je promovisana u knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, gde je Bjelica izneo svoja razmišljanja o ljudima koje je sreo i o kojima je pisao.
Bjelica je naglasio da su mu zanimljiviji likovi koji se ne nalaze u medijima. On uživa u razgovoru sa nepoznatim ljudima i smatra da su njihovi životi vredni pripovedanja. „Svi o kojima pišem su postojali, a i dalje postoje. Proveo sam vreme s njima i verujem da su bitni u svojoj nebitnosti,“ objasnio je autor. Njegova namera je da kroz knjigu pruži glas onima koji ostaju u senci društva, a koji zaslužuju da budu zabeleženi u književnosti.
Na promociji knjige, pisac i novinar Momčilo Petrović je istakao da je „Beogradski gubitnik“ kombinacija Bjelicine duše i spisateljske veštine, dodajući da Bjelica u svojim pričama često piše o svom životu, ali se ne pojavljuje pod svojim imenom. U tom smislu, on postaje deo narativa o ljudima iz svog okruženja, što dodatno obogaćuje njegovu prozu. Petrović je uporedio Bjelicu sa američkim piscem Džonom Fanteom, naglašavajući sličnost u načinu na koji obojica pronalaze inspiraciju u vlastitim životima, ali i u životima drugih.
Muzičar Aca Seltik takođe je dao svoje viđenje knjige, naglašavajući da je pojam „gubitnik“ veoma diskutabilan. On je podelio mudrost koju je dobio od svog oca, koja se tiče toga da je bolje pitati čuvara nego direktora kada je reč o važnim stvarima. Ova izjava može ukazivati na to koliko su životne okolnosti često nepredvidive i koliko je važno znati se snaći u svakodnevnim situacijama.
Seltik je takođe primetio da knjiga „Beogradski gubitnik“ predstavlja važan deo savremene književnosti. Uporedio je Bjelicu sa Stevanom Sremcem, ističući kako Bjelica piše o Beogradu kao o urbanom selu, čime dodatno osvetljava karakter i dušu grada. Njegova proza oslikava svakodnevni život Beograđana i njihove borbe, ali i lepotu običnih trenutaka.
U ovoj knjizi, čitatelji se susreću sa raznim likovima, poput taksiste Šone, koji poznaje svaku rupu na beogradskom asfaltu, ili frizerke Cece, koja iritira mnoge Beograđane. Učiteljica Sneža takođe igra značajnu ulogu, prikazujući kako mladi Beograđani postaju mrzovoljni u odraslom dobu. Novinarka i spisateljica Simonida Milojković je zaključila da junaci Bjelicine knjige nisu gubitnici u pravom smislu te reči, već „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote.
Bjelica koristi svoj talenat za pisanje kako bi ispričao priče ovih „običnih“ ljudi, dajući im priliku da budu viđeni i čuti. Njegova knjiga poziva čitatelje da razmisle o značenju gubitništva i o tome ko zapravo zaslužuje da bude prepoznat u društvu. Kroz svoj jedinstveni stil i sposobnost da uhvati suštinu ljudskih emocija, Bjelica uspeva da stvori delo koje će ostati zauvek zabeleženo kao hronika jednog vremena i mesta.
U konačnici, „Beogradski gubitnik“ nije samo zbirka priča o ljudima koji su marginalizovani, već i duboka refleksija o samom Beogradu, njegovim stanovnicima i životnim izazovima s kojima se suočavaju. Ova knjiga se može smatrati važnim doprinosom savremenoj srpskoj književnosti, pozivajući nas da preispitamo naše poglede na društvo i ljude oko nas.
