Privreda SAD se priprema za mogućnost da Donald Tramp ponovo uđe u Belu kuću. Njegova politika „Amerika na prvom mestu“ uključuje nove visoke carine i čvrst stav prema imigraciji, piše Deutsche Welle.
Donald Tramp ima jasne ideje o vođenju privrede SAD u slučaju da kao republikanski predsednički kandidat pobedi na izborima u novembru. Zbog njegovih izjava neki se uplašili geopolitičkog haosa i trgovinskih ratova. Druge pak veseli njegova politika usmerena na vraćanje radnih mesta u SAD.
Aktualni predsednik Džo Bajden nije uspeo da uveri američku javnost u svoje ekonomske koncepte. U anketi koju su sredinom jula proveli Economist i YouGov, 51 odsto ispitanika nije odobravalo način na koji Bajden vodi državu i ekonomiju, a 58 odsto nije zadovoljno načinom na koji se nosi s inflacijom i cenama. Ukupno 54 odsto ispitanika smatra da se ekonomija pogoršava.
S obzirom na to da se Bajden povukao iz predsedničke trke i podržao Kamalu Haris, sada se sve iznova procenjuje.
Inflacija i rast cena trenutno predstavljaju veliki problem. Građani osećaju koliko ih to pritiska. U istoj anketi 25 odsto ispitanika je reklo da su inflacija i cene najvažnija pitanja u ovom trenutku.
Na Nacionalnoj konvenciji republikanaca 18. jula, povodom prihvatanja nominacije, Tramp je u govoru od 90 minuta izneo svoju viziju budućnosti. – Ponovo ćemo uspostaviti republiku i bogatu i divnu budućnost koju ljudi zaslužuju – rekao je. – Budućnost Amerike biće veća, bolja, smelija, svetlija, srećnija, jača, slobodnija i ujedinjenija nego ikada pre.
Većina Trampovih ekonomskih ideja nije mnogo drugačija od onih iz njegove prve administracije. On će se verovatno držati oštre retorike i insistirati na novim carinama i poreskim olakšicama. Ono što je drugačije jesu iskustvo i odlučnost. – Tramp se suočio s mnogim preprekama u svom prvom mandatu. Preprekama koje je odlučan odmah da ukloni – rekao je Den Malinson, vanredni profesor javne politike i administracije na Državnom univerzitetu Pensilvanija u Harisburgu.
Za Trampa su visoke carine jedan od načina da se podstakne američka proizvodnja. Predložio je opštu stopu od 10 odsto na sve uvozne proizvode u SAD i vrlo agresivnu carinu od 60 odsto na sve proizvode iz Kine. Kao odgovor, druge zemlje bi sigurno uvele recipročne carine, što bi moglo dovesti do stanja sličnog trgovinskom ratu. Mnogi smatraju da bi to prouzrokovalo ogromnu štetu i uzdaju se u sudove koji bi mogli da zaustave bar neke od njih.
Međutim, Tramp ne vlada sam. Iza njega stoje republikanci i njihova platforma za 2024., dokument od 16 stranica u kojem je iznesen program stranke. Platforma promoviše koncept „Amerika na prvom mestu“, što uključuje smanjenje regulacija tržišta, vraćanje proizvodnje u SAD i deregulaciju energetske industrije. Takođe postoji pritisak da se zatvori granica s Meksikom kako bi se zaustavila ilegalna imigracija i „sprovela najveća operacija deportacija u američkoj istoriji.“
Tramp i republikanci žele trajno da zadrže porezne olakšice iz 2017. i da oslobode napojnice za radnike u restoranima i ugostiteljstvu od poreza na dohodak. Sve ove porezne olakšice, zajedno s obećanim carinama i deportacijama, mogle bi da pogorše deficit, povećaju plate i doprinesu inflaciji, tvrde mnogi stručnjaci. – Iako mnogo govori o inflaciji, nije jasno da je njegova ekonomska politika usmerena na njeno rešavanje – rekao je Den Malinson. Ali dodao je i da je ekonomija veća od jednog predsednika, „tako da se stvari neće promeniti preko noći“.
Dok je Tramp jasno izneo svoje namere, Kamala Haris još nije predstavila svoju ekonomsku viziju. Ona će se verovatno držati mnogih Bajdenovih ekonomskih planova koje je podržavala kao potpredsednica. Očekuje se da će nastaviti da podržava prava radnika, proizvodnju obnovljive energije i vraćanje strateške tehnološke industrije, kao što je proizvodnja poluvodnika, u SAD. Globalna trgovina će ostati važna, ali neke uvozne carine će verovatno ostati na snazi.
Ekonomija trenutno izgleda prilično snažno, ali to se uglavnom ne ubraja u zasluge demokrata, kaže Malinson. – Mnogo toga se svodi na glasanje o ličnom finansijskom stanju. Birači obično razmišljaju o tome kako se razvija njihova lična finansijska situacija, a ne kakva je ukupna ekonomija zemlje – naglašava profesor javne politike i administracije na Državnom univerzitetu Pensilvanija u Harsburgu.
