Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je u utorak najavio povećanje planiranih tarifa na čelik i aluminijum iz Kanade, sa 25 na 50 procenata. Ova odluka je usledila kao odgovor na odluku vlade Ontarija da poveća cenu električne energije koju prodaje Sjedinjenim Državama. Iako je Tramp prvobitno rekao da će ove carine stupiti na snagu 12. marta, situacija se promenila nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, suspendovao tu odluku. Tramp je kasnije nagovestio da će verovatno smanjiti carine na kanadske proizvode.
Trampov trgovinski savetnik, Piter Navaro, je potvrdio da povećanje tarifa na kanadski čelik i aluminijum neće stupiti na snagu u sredu. Ova situacija je dodatno zakomplikovana kada je Tramp prošle nedelje započeo trgovinski rat sa Kanadom, koja je do sada bila blizak saveznik SAD i drugi po veličini trgovinski partner, odmah posle Meksika. Tramp je uveo tarife od 25 procenata na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku, ističući da vrši pritisak na Kanadu da se pozabavi migracijama i trgovinom drogom, posebno smrtonosnim fentanilom.
Kanadski premijer Džastin Trudo je odgovorio na Trampove tarife uvođenjem carina na američke proizvode. Dag Ford je, s druge strane, saopštio da će povećati cenu električne energije za 25 procenata za tri američke države – Mičigen, Minesotu i Njujork. Ford je naglasio da neće oklijevati da obustavi snabdijevanje električnom energijom ukoliko SAD nastavi sa eskalacijom.
Tramp je zatim najavio mogućnost proglašavanja nacionalnog vanrednog stanja u vezi sa električnom energijom u pogođenim područjima. Izjavio je da će značajno povećati carine na automobile koji dolaze u SAD, što bi moglo trajno zatvoriti kanadske fabrike automobila. Takođe je ponovio ideju da bi Kanada mogla postati 51. američka država, čime bi se ukinule sve tarife.
Nakon Trampove prvobitne objave o tarifama, došlo je do opadanja berzanskih indeksa na američkom tržištu. Investitori su reagovali negativno, posebno nakon što je Tramp u intervjuu izneo mogućnost recesije američke ekonomije. Ekonomista na Harvardu, Leri Samers, procenjuje da postoji 50 procenata šansi da dođe do recesije, ističući da nejasnoće oko tarifa utiču na smanjenje potražnje i rast cena.
Investiciona banka Goldman Sachs je revidirala prognozu rasta američke ekonomije sa 2,2 na 1,7 procenata, dok je povećala verovatnoću recesije na 20 procenata. Tramp se obratio trgovinskom udruženju izvršnih direktora, naglašavajući da će carine dovesti do „tranzicije“ u ekonomiji i podstaći kompanije da presele proizvodnju u SAD kako bi izbegle tarife.
Međutim, tržišta nisu bila uverena u Trampove tvrdnje o pozitivnim promenama. Berzanski indeks S&P 500 je pao za 2,7 procenata, brišući dobitke ostvarene nakon Trampove pobede na izborima. Bijela kuća je nakon zatvaranja tržišta naglasila da carine podstiču kompanije kao što su Honda, Volkswagen i Volvo da razmatraju nova ulaganja u američke fabrike.
Tramp je istakao da je njegova kombinacija carina, ukidanja propisa i povećane energetske proizvodnje dovela do obećanja o otvaranju hiljada novih radnih mesta. Ipak, sve ove mere su izazvale zabrinutost među ekonomistima i investitorima, koji strahuju od mogućih negativnih posledica za američku ekonomiju. U vremenu kada se trgovinski ratovi sve više intenziviraju, situacija ostaje neizvesna, a Trampove ekonomske politike postavljaju dodatna pitanja o budućnosti američkog tržišta.
